Gruzija ne ispunjava obaveze na osiguranju ljudskih prava u republici

Gruzija ne ispunjava obaveze na osiguranju ljudskih prava u republici. O tome Komesar SE za ljudska prava Tomas Hamarberg govori u svom refereatu, objavljenom juče prema rezultatima nedavnih poseta činovnika Gruziji.
 

Autor referata konstatuje: Tbilisi faktički krši principe koji se tiču hitne zaštite ljudskih prava i pružanja humanitarne pomoći, formulisane odmah posle konflikta 2008. godine.
 

Jedno od glavnih pitanja je pružanje prava na povratak raseljenih lica u domovinu. Gruzija već 2 godine preko Međunarodnog suda u Hagu pokušava da dokaže da je Rusija u avgustu 2008. svojim dejstvima prekršila Međunarodnu konvenciju o likvidaciji svih formi rasne diskriminacije. Tako se Tbilisi nada da će postići povratak svojih izbeglica u Abhaziju i Južnu Osetiju. Ipak pri tome, sudeći po referatu Tomasa Hamarberga, niko u Gruziji za sada nije spreman da pruži svojim građanima status preseljenih lica. Eksperti smatraju da se glavni uzrok krije u finansijskoj slabosti republičkih vlasti. Jer tada će morati da se izdvoje sredstva za ishranu i boravak na desetine hiljada ljudi. Pri čemu ne samo onih koji su bili primorani pre dve godine da napuste svoje kuće u Abhaziji i Južnoj Osetiji zbog ambicija Mihaila Saakašvilija, već i onih koji su postradali od vojnih dejstava počekom 90-ih godina.
 

Druga, ništa manje važna tema dotaknuta u referatu evropskog komesara, tiče se stanja u oblasti bezbednosti u regionima postradalim od konflikta. Po mišljenju Tomasa Hamarberga, situacija u poslednje vreme u celini je stabilizovana. Ipak u nekim naseljima duž administrativne granice i dalje se dešavaju incidenti.
 

Ove dve teme biće glavne na predstojećoj rundi Ženevskih diskusija o stabilnosti i bezbednosti na Kavkazu, koja predstoji 14. oktobra. Na dnevnom redu ostaje pitanje da gruzijska strana konačno preuzme na sebe jasne i konkretne obaveze da neće primenjivati silu u regionu. I mada su u Gruziji i po pitanju izbeglica i po pitanju bezbednosti na rečima spremni na dijalog, u praksi zvanični Tbilisi po ko zna koji put odbija da potpiše dokumenta o neprimenjivanju sile.
 

Moskva je uverena da će Tbilisi i dalje ciljano ometati stabilizaciju situacije na Kvakazu, izjavio je za Glas Rusije zamenik ministra inostranih poslova Rusije Grigorij Karasin.
 

Sada se spremamo za Ženevske diskusije. Dobro znamo za one teškoće sa kojima se suočavamo u Ženevi, zato što, nažalost, gruzijska diplomatija i gruzijski političari čine sve kako bi maksimalno otežali napredak po pitanjima stabilizacije na Kavkazu. Ovde postoje nove realije. To se ne može izbeći, i nikome neće poći za rukom da ih prelomi frontalnim napadom i prilično grubim dejstvima, podvukao je diplomata.
 

Ženevske diskucije o bezbednosti u Zakavkazju su jedna od važnih komponenti u rešavanju pitanja bezbednosti i humanitarnih problema na Južnom Kavkazu. Ipak razmatranje situacije u regionu uopšte se ne ograničava samo tim formatom. Kavkaska tema će se razmatrati i za vreme održavanje samita OEBS-a u Kazahstanu krajem novembra. O tome je juče izjavio specijalni predsednik Ženevskih diskusija iz OEBS-a Bolat Nurgalijev, podvukavši da će pregovori u Švajcarskoj pomoći da se jasnije formuliše dnevni red za sastanak šefova država u Astani.