Mecenat kao sfera dodira države i privatnog biznisa

U sredini ruskih mecena, ljudi koji se bave dobrotvornom delatnošću u sferi kulture, nema jedinstva, nema zajedništva u shvatanju svog statusa, jedinstvenih zahteva prema zakonodavnom osiguranju svoje delatnosti. Sasvim jasno to je pokazao Ruski forum mecena, održan 13. oktobra u Moskvi, prvi put u novoj istoriji Rusije.
 

Neophodna je Zakon o mecenatu, zahtevali su jedni. Zašto da se tako izdvajaju mecene - dobrotvorna delatnost ne treba da se razvija samo u kulturi, negodovali su drugi. Ali obe strane, nažalost, morale su da priznaju da Rusija zauzima tek 138. mesto u svetu po stepenu učešća mecena u životu kutlure i umetnosti. I to je posebno tužno, zato što je u osvit ruskog kapitalizma mecenatska i dobrotvorna delatnost bila odlična i jaka tradicija, zahvaljujući kojoj zemlja sada raspolaže na primer takvim istaknutim muzejem kao što je Tretjakovska galerija u Moskvi. Ove tradicije prekinute 1917. godine u novoj Rusiji nisu odmah počele da se obnavljaju - previše teška je prvo bila socijalna situacija. Osim toga, za 70 godina sovjetske vlasti sam pojam mecenata, dobrotvorne delatnosti pretvorio se u nešto teško objašnjivo. Kažu, kada su početkom 90-ih jednog bandita iznuđivača novca pitali kojom vrstom delatnosti se bavi, on je nazvao svoj posao dobrotvonom delatnošću...
 

Danas, smatra Ministarstvo kulture Rusije, mecenat se preporađa, mada mu nedostaje sistematičnost. I to ne čudi, uverava predsednik društvene organizacije Poslovna Rusija Boris Titov.
 

Nikakve zakonodavne mere za podršku mecenata i dobrotvorne delatnsoti u zemlji ne postoje. Ako zaista želimo da obim dobrotvorne delatnosti u Rusiji dostigne nivo razvijenih zemalja, na primer, kao u SAD, gde on praktično iznosi drugi budžet zemlje... Ako mi postavljamo sebi takve zadatke, naravno, osim moralnih potrebni su materijalni stimulansi za investicije u tu sferu. Evo pokušvamo ispravno da izradimo scenario zajedničkih dejstava kako bi se ova sfera razvijala ka sfera dodira države i privatnog biznisa.
 

Projekat Zakona o mecenama leži u Državnoj Dumi nekoliko godina. I za njegovo usvajanje nema za sada osnove, konstatuje predsednik komiteta Državne dume za kulturu Grigorij Ivliev.
 

Važno je, govoreći o mecenatu, da se on ne odvaja od opšteg dobrotvornog pokreta. A pojam dobrotvorne delatnosti kod nas postoji u zakonima i kao vid dobrotvorne delatnosti mecenat je prihvaćen u društvu. Onaj nacrt zakona o mecenatima koji leži u Dumi od drugog saziva nama ništa neće dati. Podsticanje mecenata od strane države je stvaranje transparentne šeme oslobađanja od poreza. Upravo u taj problem se niz godina upiremo. Bojazan da će ispasti crne rupe koje su postojale u poreskom zakonodavstvu 90-ih do danas nas zaustavljaju.
 

Prema zakonu u Rusiji pravo na poreske olakšice prilikom pružanja pomoći u svojstvu mecene imaju samo fizička lica. Poznati ruski biznismen Vladimir Potanjin na primer morao je da kao privatno lice uplaćuje novac u namenski fond čuvenog peterburškog muzeja Ermitaž, koji je biznismen stvorio ove godine. Ali postoje i mnogo gori slučajevi kada zakonodavstvo ne pomaže, već ometa mecene. O jednom od njih za Glas Rusije govorila je predsednik Fonda za podršku stvaralačkih inicijativa Natalija Nikoljska.

Odlučili smo da postavimo memorijalni znak narodnom heroju u konkretnom selu Ivanovske oblasti, kaže Natalija. Administracija izdvaja parcelu pod zajup i raspisuje konkurs, u kojem dobrotvor učestvuje zajedno sa svima. To je tipična situacija kada se zemlja za dobrotvorne projekte daje preko konkursa. I nikakav fond ili muzej ne može da izađe na kraj sa komercijalnom strukturom koja će na toj teritoriji najverovatnije izgraditi hotel ili trgovački kompleks.
 

Takve su danas realije u kojima protiče delatnost ruskih mecena.