Britanski Čehov po sistemu Stanislavskog

U godini kada se obeležava 150-godišnjica rođenja Antona Čehova, dramu velikog ruskog pisca i dramaturga Tri sestre gleda pozorišna publika Vašingtona na sceni Kenedi-cetra. Postavku koju je realizovao poznati britanski reditelj Deklan Donelan, Amerikancima je ponudio Moskovski međunarodni festival Čehova, gde je održana njena premijera.
 

Deklan Donelan već nekoliko godina kao da se prijavio u Rusiji. Ovde majstor ima čak sopstvenu trupu, sa kojom je posetio mnoge zemlje. I u Ameriku je odvezao predstavu Tri sestre sa ruskim glumcima. Zašto upravo Tri sestre? To je prva predstava koju sam video u životu, objašnjava Deklan Donelan. Čehov je označio početak moje romanse sa Rusijom i ruskim pozorištem.
 

Čehovljeve priče su oštar pogled lekara sa skalpelom u rukama, razmišlja o ruskom klasiku britanski reditelj. On vidi ljude sa ljubavlju, ali bez sentimentalnosti. Ova osobenost Čehova oduzima dah, šokira. Imamo šta da naučimo od Čehova danas, kada je individualizam postao bog, kada se sve više udaljavamo jedni od drugih, dajući prednost internetu i virtuelnoj realnosti, koja nas provocira da se sve više zatvaramo u sebe, nego da aktivno prisustvojemo u zajedničkom životu ljudi. A Čehov je aktivno prisustvovao, aktivno živeo. On nas uči najvažnijem: da vidimo sebe i druge onakvim kakvi jesu. I pri tome da budemo dobri jedni prema drugima.
 

Kako su nalazili zajednički jezik Donelan i ruski glumci? Šta su hteli da kažu današnjem gledaocu postavkom Čehovljeve drame Tri sestre? O tome u intervjuu za Glas Rusije govorio je poznati ruski glumac Aleksandar Feklistov. On igra jednog od glavnih junaka drame.
 

Citiraću samog Deklana Donelana, koji obično kaže: postavljam predstavu kako bih gledao tu predstavu. On želi da je vidi tako kako je on čita, kaže Aleksandar Feklistov i dodaje povodom postavke Tri sestre - Donelan ovog puta nije video povod da odustane od istorijskih kostima u korist savremenih, kako kod njega često biva. Ali reditelj smatra da publika plaća za našu maštu. I ako ispravno, zanimljivo maštamo, ispašće nešo živo, zanimljivo. To su oni prosti principi kojima smo se rukovodili. Razgovarali smo o tome kako su se ponašali, kako su se osećali ljudi na granici 19. i 20. veka. I bez obzira na to što je prošlo preko sto godina, kadrinalne razlike sa našim vremenom nismo našli. Pa i preporuke Donelana reditelja u celini ponavljaju, ne plašim se tog poređenja, Konstantina Stanislavnskog, samo savremenim jezikom. Mi postojimo unutar predstave, krećući se po šinama radnje, sa lokomotivom osećanja. Tačnije to je psihološko pozorište! Kome je ono danas zanimljivo, da li ono nalazi svoju publiku, to je drugo pitanje.
 

Deklan Donelan tvrdi da su Tri sestre drama o tome kako je teško i bilo voleti. Ali da li je svima danas shvatljiv Čehovljev tekst: Sreće nema, ne treba da bude i neće biti za nas... Mi moramo samo da radimo i radimo... Na primer, u Kolumbiji Tri sestre su primili prilično hladno, primetio je Aleksandar Feklistov i dodao:
 

Igrali smo tu predstavu u Irskoj, u Engleskoj. I ako možemo da se pohvalimo, tamo su nas pozvali na dodatnih 8 nedelja: po 8 predstava dnevno po brodvejskom sistemu.
 

Moguće da će rusko-britanske Tri sestre osvojiti i Ameriku?