Lav Tolstoj i mir na Kavkazu

U subotu (6. novembra) poznati književnici, članovi ruskog PEN-kluba obeležavaju 100. godišnjicu smrti velikog ruskog pisca Lava Tolstoja (20. novembra) otkrivanjem neobičnog spomenika Kamena Hadži-Murata.
 

Taj je spomenik  podignut u takozvanim Pirogovskim  posedima grofova Tolstojevih – 40 kilometara od čuvenog piščevog muzeja-poseda Jasna Poljana. Upravo u Pirogovskim posedima je nastala zamisao poslednjeg krupnog dela Lava Tolstoja – pripovetke Hadži-Murat, koja je bila objavljena posle piščeve smrti. U tom tragičnom delu pisac se obraća temi rata, koji je Rusija vodila na Kavkazu, šireći granice imperije. On je počeo 1817. godine, te  trajao skoro 50 godina. Kao oficir je Tolstoj bio njegov svedok na Severnom Kavkazu 1850-h godina. Upravo tada se odvijala životna drama jednog od najenergičjnijih vođa kavkaskih gorštaka – Avarca Hadži-Murata. Njegova sudbina je bila takva da je on prvo bio veliki neprijatelj Rusije, zatim njen odani prijatelj i ponovo neprijatelj, koji je bio unpišten sa nemilosrdnom surovošću. Za Tolstoja je njegov književni heroj postao simbol neustrašivosti i neobične istrajnosti.
 

Kamen Hadži-Murata je ovekovečio ne samo genijalni književni tekst, već i onog ko je za Tolstoja bio izvor inspiracije, - rekao je u intervjuu Glasu Rusije predsednik ruskog PEN-kluba i inicijator podizanja tog spomenika Andrej Bitov.
 

To je spomenik istovremeno i knježevnom delu, i prototipu njegovog heroja, odnosno, istorijskom licu. Tu divnu dopunu je smislio Genadij Oparin, šef muzeja-zabrana Pirogovski posedi grofova Tolstojevih. On je uspeo da se dogovori s rukovodstvom Republike Dagestan, s avarskim narodom, koji tamo žive, tako se na čudesan način naša zamisao bila materijalizovana.
 

U Pirogovske posede je iz Dagestana bio donet ogroman kamen, težak  više od 30 tona. On je vekovima stajao blizu drevnog puta, kojim je više puta jahao Hadži-Murat i išao Lav Tolstoj. Danas se taj sveti za Kavkazce prirodni relikt našao u pravoslavnom tlu, a čak i bio osvešten. Važno je to što je to bilo izvedeno u prisustvu predstavnika ne samo hrišćaneskih konfesija, već i  muslimanske religije. Kod podnožja spomenika je uklesan  natpis na ruskom i arapskom jeziku: Da upokoji Svevišnji duše svih boraca palih u kavkaskim ratovima. Andrnej Bitov je tako komentarisao tu epitafiju: To je jedino za danas primirje, izvojevano samo pomoću velikih tekstova Lava Tolstoja!» To je važno da se danas ceni, smatra Andrej Bitov, kada socijalno-politička napetost na Severnom Kavkazu još uvek postoji.
 

Treba da se shvati: svaki, čak i mali korak u pravcu mira i razumevanja je već veliki korak, - kaže pisac. – Svakako, bez mira na Kavkazu teško je zamisliti zajedničku budućnost Rusije. To traženje mira traje već vekovima. Zato je Tolstoj veoma važan danas, jer razume čoveka. Treba razumeti čoveka, a ne prolazne političke zadatke koji se često svode na sitno sopstveno napredovanje.
 

Godine, kada se obeležava 100. godišnjica smrti Lava Tolstoja, ruski pisci  ističu inicijativu dostojne  sahrane posmrtnih ostataka Hadži-Murata, čije je telo sahranjeno u dagestanskoj zemlji, a  odsečena tokom poslednje borbe glava  se čuva u muzeju Kunstkamera u Peterburgu. Treba da se stavi konačna tačka bar u tom ratu, - smatra zajednica pisaca. -  To moramo da učinimo – ako ne mi, onda naši potomci. Što manje problema ostavimo našoj deci i našim unucima, to je bolje.