Rusija-EU: energetski paket ne treba da ometa saradnju u gasnoj sferi

Rusija i EU formiraju radnu grupu kako bi analizirali kakve posledice će imati po razvoj odnosa u gasnoj sferi takozvani treći energetski paket. Ovo je saopštio zamenik predsednika uprave kompanije Gasprom Aleksandar Medvedev. Energetski paket je skup direktivnih dokumenata Evropske vlade i stupiće na snagu u martu sledeće godine. Ipak on je već izazvao mnogo pitanja.
 

Radi se o tome što se u dokumentima sadrže novotarije koje teško da doprinose jačanju dugoročnih veza i prilivu investicija u nove infrastrukturne projekte u Evropi. Reč je o tome da jedna kompanija ne može da bude istovremeno isporučilac gasa i operater za njegov tranzit. Dokument nalaže zemljama EU da osiguraju podelu biznisa na prodaju i transport gasa. O tome šta u praksi to može da znači za kompaniju kao što je Gasrpom, govori top-menadžer kompanije Aleksandar Medvedev.
 

EU je usvojila niz normativnih akata na reformisanju gasne industrije. Ove inovacije dovode glavne isporučioce gasa, između ostalog i Gasprom, u unapred nepovoljan položaj. Tako treći energetski paket faktički udaljava kompaniju od upravljanja aktivima za transport gasa. To obezvređuje velike investicije, uložene ranije u ove gasovode. Na kraju vlasnik sistema gubi mogućnost da brani interese, rizikujući da se pretvori u novčanog donatora, koji usmerava sredstva na zadovoljavanje tuđih interesa.
 

Mnogi eksperti govore o tome da odluka EU o trećem paketu ima pre svega politički karakter i krši principe tržišne ekonomije. Istovremeno jasno je da nepromišljeno prekarajanje pravila i mehanizama u gasnoj sferi koja su stvarana godinama teško da će dati pozitivni rezultat, smatra predsednik Ruskog gasnog udruženja Valerij Jazev:
 

Danas EU radi na dugoročnoj strategiji razvoja energetike do 2050. godine. Visoko cenimo poziv na učešće u njenoj razradi. Ali započeti rpoces traži krajnju obazrivost i poštovanje prema već uspostavljenim mehanizmima saradnje. Oni su potvrdili svoju pouzdanost tokom decenija.
 

Ovih dana komesar za enregetiku u EU Ginter Etinger ponovo je potvrdio da potrebe Evrope za gasom mogu da skoče do 700 milijardi kubnih metara godišnje. NJU računa na široku diverzifikaciju izvora i mašruta isporuka, i to je logično. Ali broj izvoznika nije tako velik, uz to niz isporučilaca će samanjiti obime izvoza zbog smanjenja ekspluatacije. U tim uslovima Rusija teži da uveća broj maršruta za izvoz gasa u Evropu i samim tim da poveća kapacitet izvozne infrastrukture. To zahteva velike investicije. Ipak uvođenje stavova energetskog paketa EU u aktualnom obliku može da dovede do ograničenja isporuke energenata na evropsko tržište. Da li to treba samoj Evropi?