Konferencija o klimi na fonu klimatskih kataklizmi

U meksičkom gradu Kankunu ovih dana održava se 16. Međunarodna konferencija o klimi. U toku su pregovori u okviru radnih grupa, a od 7. decembra će početi susret na visokom nivou: doputovaće predsednici država, ministri ekologije i klimatske politike.
 

Najbolje od svih za konferenciju o klimi u Kankunu se pripremilo vreme. Jak sneg se obrušio na Evropu. Zbog smanjene vidljivosti zatvoreni su aerodromi u Londonu, Frankfurtu na Majni, Lionu, Edinburgu i Ženevi, s prekidima rade železnice u Nemačkoj i ne idu vozovi ispod La Manša. U Nemačkoj snežni pokrivač mestimično dostiže 60 santimetara, što je izazvalo mnogobrojne saobraćajne nesreće na putevima. U Francuskoj su počeli problemi s električnom energijom. Zbog jake hladnoće već je poginulo nekoliko ljudi.
 

Ako se setimo letnje žege i poplava, koje su se obrušile na mnoge zemlje, jasno je zbog čega je jedna od ključnih tema u Kankunu pitanje adaptacije na promene klime. Mnogi stručnjaci već upozoravaju da će se u budućnosti pojave ekstremnih vremenskih uslova više osećati i biti razornije. O drugim problemima, koji se razmatraju u Meksiku i odlukama koje treba doneti, u intervjuu za „Glas Rusije“ nešto je rekao rukovodilac programa „Klima i energija“ Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin, koji se trenutno nalazi u Kankunu:
 

Postoji vrlo važno pitanje kao što je stvaranje novog klimatskog fonda. Zemlje mogu direktno da učestvuju u radu fonda i on će raditi u okviru Konvencije OUN za klimu. Dalje sledi pitanje stvaranja centara za prenošenje tehnologije. Još jedna stvar je adapacioni komitet, koji će razmatrati pitanja štete, koja je naneta najranjivijim i najslabijim zemljama, ili izvesnih kompenzacija. Istakao bih još jedno pitanje. To su obrazovni projekti, obrazovna pomoć za najnerazvijenije zemlje.
 

Učesnici konferencije u Kankunu već su došli do zaključka da promena klime do 2050. godine može da dovede do udvostručavanja cena pirinča, pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura.
 

Drugo podjednako važno pitanje jeste potpisivanje novog klimatskog sporazuma, koji će regulisati ispuštanje gasa po sistemu „staklene bašte“ u periodu 2012-2020. godine. Međutim, ovde postoje velike protivrečnosti između bogatih i siromašnih zemalja. Japan je čak izjavio dakategorički odbija da širi delovanje postojećeg Kjotskog protokola. Ulje na vatru dodao je Brazil, koji je posavetovao svima onima koji se ne slažu s protokolom da izađu iz njega. To je ćorsokak. Treba tražiti dodirne tačke, smatra Aleksej Kokorin.
 

U ovakvoj situaciji mnogi stručnjaci dolaze do zaključka da zemlje neće moći da postignu neke konkretne dogovore u Kankunu, kao što nisu mogle ni u Kopenhagenu. Međutim, svi se slažu da se treba dogovarati. Upravo zbog toga je razmatranje nastavljeno. Sledeća Konferencija biće održana u južnoafričkom gradu Durbanu 2011. godine.