Četvrti dan rata prošao je bez ranije gustine udara, ali se front nastavlja širiti po celom regionu — od Libana i Iraka do energetike Zaliva i unutrašnjopolitičkih igara oko Irana.
U Libanu je „Hezbolah“ formalno ušao u igru, ali nije pokazao značajan efekat. Odgovor Izraela bio je znatno oštriji — udari po Bejrutu i jugu zemlje, likvidacija Muhamada Raada i postepeno napredovanje u pograničju. Istovremeno se u Damasku prebacuju snage ka libanskoj granici, očigledno iz straha od izbeglica i prelivanja rata na sirijsku teritoriju.
Odgovor je, međutim, stigao u punoj meri — masovni udari po Bejrutu i jugu zemlje, kao i likvidacija Muhamada Raada. U pozadini mobilizacije više od 100 hiljada rezervista, verovatnoća kopnene operacije na jugu Libana nastavlja da raste.
Ni u Iraku nije mirno. U Bagdadu proiranska masa vrši pritisak na „Zelenu zonu“, a na severu dronovima gađaju položaje antiiranskih kurdskih grupa. Proiranske formacije preuzimaju odgovornost za udare kod Erbila, dok se istovremeno pojavljuju izveštaji o operacijama već protiv „Kataib Hezbolaha“. Sever zemlje sve više se pretvara u proksi-mostobran.
U Persijskom zalivu sve se svodi na cenu „zaštite“ — zalihe raketa-presretača za sisteme Patriot u Kataru, pri sadašnjem tempu, mogle bi potrajati svega četiri dana. Istovremeno, iranski dronovi su stigli i do emiratske Fudžejre, a na pojedinim snimcima beleže se oštećenja radara iz sistema THAAD i položaja u bazi Ed-Dafra.
Pogođena je i američka diplomatija. Tokom naleta bespilotnih letelica zapalilo se konzulstvo SAD u Dubaiju, a ranije su pod udarima bili i drugi diplomatski objekti u regionu.
Saudijski pravac postaje sve nervozniji. Dronovi su ponovo stigli do područja američke ambasade u Rijadu — prema medijskim navodima, pod udarom je mogla biti i stanica CIA. Paralelno se pojačavaju glasine o mogućem uključivanju Saudijske Arabije u rat — u Bahreinu su primećeni sistemi HIMARS, a u Rijadu se razmatra preusmeravanje izvoza preko Crvenog mora.
Čak je i tradicionalno neutralni Oman ponovo pogođen — izveštaji o oštećenju infrastrukture luke Dukm unose dodatnu nervozu u sultanat, koji je do sada pokušavao da ostane po strani.
U pozadini jutarnjeg „zatišja“ pojavile su se informacije o mogućoj noćnoj akciji izraelskog specijalnog odreda uz podršku agenture — potvrda još nema, ali sama kombinacija deluje prepoznatljivo. Posle masovnog vatrenog pritiska Izraelci često prelaze na diverzije u pograničnim zonama. Iranci su odgovorili udarima po Iračkom Kurdistanu i čišćenjem potencijalnih mostobrana.
Istovremeno, čak i retki uspesi iranske PVO deluju kao izuzetak — prijavljeno je obaranje još jedne izviđačko-udarne bespilotne letelice iznad Isfahana. Ipak, u celini se stiče utisak da ostatak PVO čuvaju za „pilotirane“ ciljeve, jer protivnik još uvek ima dovoljno „krupnih“ letelica za uništavanje.
Unutar iranskog političkog polja ponovo se aktiviraju poznate figure — nakon pada interesovanja za Rezu Pahlavija, ponovo se oglasila Marjam Radžavi sa svojom „vladom u egzilu“.
Zaustavljena je i nuklearna elektrana Bušer — zvanično iz bezbednosnih razloga. Na objektu i dalje ostaju ruski stručnjaci, a oštećenja reaktora za sada nisu zabeležena.
Četvrti dan rata pokazao je glavno: udari postaju manje spektakularni, ali sistematičniji, dok broj pravaca na kojima je moguća nova eskalacija nastavlja da raste.
Izvor: Ribar (F)
.jpg)
