Slavljenje glavnog praznika u godini

U Rusiji ima praznik kada čitava zemlja  broji sate uoči početka proslave. To je Nova godina. Inače mnogi narodi su od prastarog doba slavili takav praznik.
 

Takav običaj je postojao, prema tvrdnjama istoričara, još u Mesopotamiji u trećem mileniju pre naše ere. Nova godina je uvek priča o kraju starog i početku novog, o životu, smrti i preporodu, kao i o poljoprivredi jer je ranije čovek mnogo više bio vezan za zemlju i zaviseo od nje. Obično Nova godina počinje  kada počinju ili se završavaju radovi poljoprivrednog ciklusa – u proleće ili jesen. Rimski imperator Julij Cezar je naumio da godina počinje od 1. januara. Stari Rimljani su posvetili taj dan neznabožačkom  dvolikom bogu vremena Janusu, čije se ime ogleda u nazivu meseca.
 

U Rusiji nije uvek Nova godina bila zimski praznik, - kaže  istraživač narodnih tradicija Ana Sokolova.
 

 Taj dan je  bio i 1. mart, kada su se spremali za setvu. Međutim, 1492. godine Ivan Treći je pomerio početak godine za 1. septembar, odnosno,  vreme kada većina poljopriverdnih radova bila završena, te su tog dana car skupljao poreze. Tako je to trajalo do 1700. godine kada se zahvaljujući reformama Petra Prvog  sve promenilo -  Nova godina počinje 1. januara. Dakle, od petrovog doba Nova godina podseća na praznik koji postoji i danas.
 

U mnogim zemljama, među njima i u Rusiji, novogodišnja jelka je više poznata kao božićna.
 

U mnogim zemljama postoji i tradicija da se gledaju rezultati protekle godine. 31. decembra nekoliko minuta pre Nove godine  građani slušaju lidera svoje države. Sledi veselje uz vatromet i različite razonode. Vatrogasci su u to vreme budni jer postoji opasnost od požara. Oni pozivaju ljude da budu oprezni.