Naučni rezultati 2010. godine

2010. godina je na nekoliko koraka približila naučnike tajni Svemira. Rad hadronskog kolajdera, upravljanje termonuklearnom sintezom pomoću lasera su jedni od najvažnijih naučnih dostignuća ove godine o kojima je Glasu Rusije govorio akademik Vladimir Fortov – direktor Ujedinjenog instituta visokih temperatura RAN.


Naučnici Evropskog centra atomskih istraživanja među kojima ima mnogo ruskih stručnjaka su uspeli da za celu sekundu zadrže u magnetskom polju 38 atoma antivodoroda. To je dovoljno da se započne istraživanje antimaterije. Uspesi u radu Velikog hadronskog kolajdera su postignuti zahvaljujući unikalnoj tehnici čiji je veliki deo napravljen u Rusiji.


Ruski fizičari takođe imaju čime da se pohvale, kaže akademik Vladimir Fortov:


Naučnici iz Arzamasa su došli do zanimljivih rezultata na sužavanju plazme i dobili su pritisak do 18 miliona atmosfera. Drugi ozbiljni rezultat je korišćenje lasera za jake udarne talase: dobijen je pritisak od 71 milion atmosfera.


Nešto slično još nikome nije uspevalo, naglasio je akademik Fortov. „To je pravi svetski rekord“. Ovi eksperimenti su važni da se shvati kako funkcionišu zvezde i planete, kako se razvijala njihova evolucija, po kojim se zakonima razvija kosmosa i sva Galaksija:


Ljudi su naučili da u laboratorijama, odnosno, u običnim, ovozemaljskim uslovima dobijaju stanja, pritisak i temperature koje su u centru planeta sunčevog sistema, u centru zvezda – naglašava naučnik. – To je od velikog značenja, jer 98% cele prirode, osim sakrivene mase i tamne energije, to su supstance u suženom stanju.


Događaj godine po mišljenju Vladimira Fortova je dodela Nobelove nagrade Rusima Konstantinu Novosjolovu i Andreju Gejmu za pronalazak grafena. „To je veoma lep rezultat, do kojeg se došlo ne samo preko dobre eksperimentalne tehnike, već i zahvaljujući pronalazačkom mišljenju ovih ljudi. Novosjolov i Gejm su pokazali veliki naučni potencijal i prijatno je saznanje da su stekli obrazovanja kod nas“ – kaže akademik Fortov. On je takođe izrazio nadu da će u skoroj budućnosti ruska nauka postati življa, energičnija. Da će biti više mladih naučnika.


Sa svoje strane dobitnik Nobelove nagrade Žores Alfjorov je rekao da se veoma nada na stvaranje prvog inovacionog centra u Rusiji – Skolkovo. Probojni projekti koji tamo mogu da se realizuju, ubeđen je akademik, pomoći će zemlji da zauzme jednu od vodećih pozicija u nizu oblasti. Garant za to, kako smatraju naučnici, je posebna pažnja vlasti prema naučnim istraživanjima.