Avganistan: talibani nisu pobeđeni, ali moraće da se ode

Prošla godina za međunarodne snage za podršku bezbednosti u Avganistanu postala je u mnogome odlučujuća. Izvevši čitav niz obziljnih operacija, trupe koalicije spremaju se da pakuju kofere. Za jul 2011. zakazan je početak postepenog povlačenja oružanih snaga koje deluju u zemlji pod okriljem NATO-a.
 

Naravno, niko ne govori o konačnom odlasku. Ovaj proces će trajati godinama. Pretpostavlja se da će do 2014. vlasti Avganistana već moći toliko da kontrolišu situaciju u zemlji da će spoljna pomoć biti svedena na minimum. Prošla godina pokazala je da je to još daleko. Trupe NATO koalicije 2010. godine preduzimale su aktivna dejstva borbe protiv Talibana. Ali o brzoj pobedi nad islamistima ne može se govoriti. Pa i drugi unutrašnji problemi daleko su od rešenja. Mada je predsednik Karzaj posle izbora 2009. stekao legitimnost. Više se ne može govoriti da je on američka figura. U zemlji su održani parlamentarni izbori. Oni su daleko od civilizovanih standarda, ali ipak su priznati uspelim. Tako se vidi faktor jačanja centralne vlasti. Ali Karzaj ima nesposobnu armiju, slabu policiju, a najvažnije je ogroman nivo korupcije među činovnicima. Pa i zbog nacionalne specifike Avganistana mnogi lokalni predvodnici više vole da demonstriraju nezavisnost u odnosu na Kabul.
 

2010. godine međunarodna zajednica preduzela je dosta napora za normalizaciju situacije u Avganistanu. Održane su dve međunarodne konferencije. Prvo u Londonu u januaru, zatim u Kabulu leti. Na njima su razmatrani problemi obnove ekonomije zemlje, što je najvažnije denarkotizacije. Smanjeno je breme spoljnog duga Avgansitana. Samo Rusija odustala je od potraživanja preko 12 milijardi dolara, preostalih od svojetskih vremena. O ruskom vektoru u rešavanju avganistanskih problema za Glas Rusije govorio je ekspert za istok Igor Sotnikov.
 

Rusija aktivno pokušava da igra na avganistanskom polju, nudeći razne formate održavanja konferencija i pružajući podršku Karzajevoj vladi. Između ostalog, nudeći mu slanje vojnih savetniak koko bi se ojačale avganistanske policijske snage i avganistanska armija. Pri tome Rusija, bez obzira na to što bi zapadne sile, i pre svega SAD vrlo želele da Moskva pošalje vojne snage, pomaže Avganistanu pre svega politički.
 

Jedan od glavnih problema Avganistana je borba protiv proizvodnje narkotika. Postoji težnja međunarodne zajednice da označi kraj prometa narkotika iz ove zemlje, ali nema zajedničke strategije. Rusija insistira na uništavanju plantaža maka, a SAD, naprotiv, u svojim vojnim dejstvima ove plantaže ne diraju. Navodno, avganistanski seljaci će se lišiti stalne zarade. I mada su ruske i američke specijalne službe ove godine izvele uspešnu zajedničku operaciju uništavanja narkolaboratorija, problem je još daleko od rešenja.
 

U tom kontekstru proces povlačenja trupa i predaje kontrole avganistanskim vlastima koji su objavili Amerikanci može da se otegne godinama. Otpor Talibana nije slomljen. Površina opijumskih polja se ne smanjuje. Gubici koalicije rastu. Samo ove godine u domovinu je poslato preko 700 sanduka sa poginulim vojnicima. Tako da će problem Avganistana još dugo biti glavobolja međunarodne zajednice.