Rat bez pobednika

Glavni valutni rezultat 2010. može se formulisati kratko. Sada niko ne zna tačan odgovor na pitanje koja je valuta bolja – jaka ili slaba? Naravno, jaka valuta predstavlja poverenje investitora i rast ulaganja u pirivredu, ali samo slaba valuta pruža konkurentne prednosti pred porizvođačima iz drugih zemalja.
 

Tokom čitave 2010. godine svet je posmatrao valutni sukob između Amerike i Kine. Vašingtonu odavno već nije odgovarao sniženi kurs juana. Napetost do koje su dovele optužbe upućene Kini da manipuliše svojom valutom, dostila je vrhunac u septembru. Predstavnički dom Kongresa SAD odobrio je nacrt zakona po kojem američke kompanije mogu da daju prijavu za uvođenje uvoznih taksi na kinesku robu. To će omogućiti da se kompenzuje efekat niskog krusa juana prema dolaru. Traženje krivih za svoje probleme u datoj situaciji nije najbolji izlaz. Amerika bi pre svega trebalo da uvde red u sopstvenoj privredi, izjavio je u intervjuu za Glas Rusije direktor Ruskog Mikrofinansijskog Centra Mihail Mamuta.
 

Peking se takođe brinuo pre svega o svojoj privredi. I tako je zauzvrat stavio do znanja da je spreman na uzvratne mere. Faktički nedelju dana pre Božića napetost između SAD i Kine prešla je u nov stadijum. Obama je odlučio da produži poreske olakšice za bogate Amerikance, a to znači nove troškove za budžet – otprilike 500 milijardi dolara. Znači, raste i tako ogroman dug zemlje, a sa njim i rizik onih koji poseduju američke akcije, čitaj – Kine. Peking je odmah istupio protiv dolara, izjavivši da su budžetski problemi SAD mnogo ozbiljniji od evropskih. A pošto je jedan od visokih kineskih činovnika podržao mere koej evropske vlasti preduzimaju za stabilizaciju finansijskih berzi, evro je počeo da raste, a dolar da pada. Eksperti kažu da za sada ne treba govoriti da SAD i Kina mogu da postignu kompromis u skorije vreme.
 

Posledice ovih sukoba nisu mogle da se ne odraze na Evropu. Ali Stari Svet ne žuri da tupi u valutni rat. Ovde se koriste drugi mehanizmi. Na primer, finansijske pomoći. Sa jedne strane, ona spasava Grčku i Finsku od difolta. Ali sa druge, analitičare je navela na oprem neželja Portugalije da primi takvu pomoć. Neki su čak psotavili ptianje da li treba faktički silom terati zemlje da prime takvu pomoć. Jer Irska, na primer, dužna je da otplaćuje svoje dugove samo sledeće godine, a izdvjanje pomoći pretvorilo se u bekstvo ulagača iz banaka i lišilo Dablin  mogućnosti da se tiho dogovori sa investitorima pod povoljnijim uslovima. Priča oko Irske oslabila je kurs evra. I to je upravo vrlo povoljno za povećanje konkurentnosti čitave evropske industrije. Tačnije ispada da je slična pomoć potrebna pre svega Evropi, koja je tako našla način da se suprotstavi Amerikancima koji aktivno štampaju dolare. Ni Japan nije ostao po strani, pokušaje da smanje vrednost valute preduzimaju i Južna Koreja i druge zemlje.
 

Što se tiče Rusije, Centralna banka preduzima sve napore da se ne dopusti naglo jačanje ili slabljenje rublje. A odnos Rusije prema valutnim ratovima formulisao je prvi zamenik predsednika CB Aleksej Uljujaev: To je igra sa negativnim saldom u kojoj se ne može pobediti, ali sasvim tačno može se izgubiti globalno.