Budućnost religije u Evropi: biti ili ne biti

Budućnost religije u Evropi – tako se naziva knjiga koju je krajem decembra izdalo Moskovsko društvo za istraživanje religija. Izdanje koje čine članci teoretičara religije iz raznih zemalja sveta postalo je neki rezultat duhovnog života evropske zajednice prve decenije 21. veka.
 

Danas u crkvenoj sredini široko je rasprpostranjeno mišljenje da su evropljani toliko daleko otišli od svojih religiozno-duhovnih korena, da će se ubrzo hrišćanstvo u zemljama EU prihvatati kao anahronizam. Ipak naučnici su uvereni: to što se dešava u poslednjoj deceniji u duhovnom životu Evrope zakonomeran je proces, rekao je u intervjuu za našu radiokompaniju predsednik Moskovskog društva za istraživanje religija Ivar Maksutov.
 

Ako pokušavate da odredite tendencije koje se danas dešavaju Evropi, to je u prvom redu pokušaj da se integriše evropska zajednica na ideološki način. Tačnije da se Evropa predstavi kao jedinstven nedeljivi prostor sa zajedničkom kulturom koja je psotojala tokom vekova. Naravno, prilikom detaljnijeg istraživanja problema vidi se da postoji čitav skup raznih kultura koje se nalaze u prilično teškim međusobnim odnosima. Ali u poslednjih 10-15 godina vidi se proces nasilne integracije, između ostalog u duhovnoj i religioznoj sferi.
 

Pokušaji da se od polikonfesionalnog mozaika stvori univerzalna jedinstvena religija za sada su doveli do brisanja kanonskih granica i gubitka tradicionalne duhovnosti i religioznog morala. Žensko sveštenstvo, bioetički ogledi, homoseksualni brakovi, sve veći broj razvoda, dozvola abortusa i eutanazije – to je samo mali deo svih onih problema sa kojima su se suočili danas građani Evrope. Verovatno, nastavlja naučnik, nadalje evropljani će naći način kako da se sukobe gubitku tradicionalnosti u korist univerzalizma.
 

Još jedan problem koji je postao bolesno aktuelan za Evropu je pretnja od islamizacije zemalja EU. Prema statističkim podacima, svake godine na evropskoj teritoriji broj sledbenika učenja proroka Muhameda uvećava se za milion. Prema preliminarnim proračunima, u EU će do 2025. živeti oko 40 miliona muslimana. A već danas neke evropske prestonice moraju da priznaju islam kao jednu od zvaničnih religija svoje zemlje, broj džamija u nekim zemljama premašio je broj hrišćanskih crkava. Sve to je pokrenulo talas evropske islamofobije, pri čemu kako na konfesionalnom, tako i na državnom nivou. Evropa nije spremna za islamizaciju, nastavlja Ivar Maksutov.
 

Integrišuća Evropa, koja pokušava da izgradi jedinstveni ekonomski i politički prostor, ima potrebu za jedinstvenom monolitnom ideologijom. Ona ne može da dozvoli prisustvo radikalnog drugačijeg mišljenja. Potrebno joj je da uz očuvanje izvesnog pluralizma mišljenja izgradi jak temelj. A islam u toj situaciji ne može da psotane deo ovakve integracije. Islam ne može da bude integrisan u evropski prostor u tom obliku u kojem je danas prisutan u Evropi. On nikada nije bio deo evropske kulture.
 

Sa druge strane, uveren je naučnik, islam ne je neophodan evropljanima, pošto ih tera da revidiraju sopstvene vrednosti i da se vrate religioznim normama i moralu.
 

Teško da će u narednim decenijama religija i duhovnost nestati iz pojmovnika i kategorija stanovnika evropskih zemalja. Naučna istraživanja, između ostalog i ona koja su zastupljena u moskovskom zborniku o religijama, pokazuju da tradicionalna relogioznost ne napušta društvo, ali se transformiše. Možda ne uvek tako kako žele sami evropljani. Ipak ovaj proces je krenuo i teško da će moći da se zaustavi. A kakva će biti religija u Evropskoj uniji, pokazaće vreme.