Prvi semestar za Evropu

U ponedeljak 17. januara u Briselu okupili su se ministri finansija zemalja EU radi razmatranja daljih mera za stabilizaciju jedinstvene evropske valute. A juče godišnji izveštaj Evropskoj komisiji o porastu evropske konjukture podneo je komesar za ekonomsku i valutnu politiku EU Oli Ren. Glavna teza njegovog istupanja bio je poziv članovima EU da dva puta uvećaju tempo smanjenja državne zaduženosti.
 

Objavljivanje redovnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije bilo je istovremeno start takozvanog Evropskog semestra. Predlog o održavanju semestra sračunatog na 6 meseci dala je još sredinom prošle godine specijalna operativna radna grupa, napravljena na inicijativu predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja. Suština semestra se sastoji u tome da tokom tog perioda zemlje članice zone evra treba da usaglase preliminarne planove nacionalnih budžeta sa Evropskom komisijom. Istovremeno reč je o reformisanju Stabilizacionog fonda pomoći. Kako je izjavio u okviru razmatranja godišnjeg izveđtaja Evropske komisije njen predsednik Žoze Manuel Barozu, kriza u EU daleko je od završetka. Zato uloge članova EU u fond treba uvećati.
 

Većina eksperata ne gaji iluzije povodom uspeha pomenutog Evropskog semestra, koji započinje u Velikoj Evropi. Situaciju u zoni evra i EU u celini smatra složenom i Vladislav Belov, šef odeljenja zemalja i regiona Instituta za Evropu:
 

Još jedan korak koji treba da učine evropljani u okviru zone evra to je da uvedu neki mehanizam usaglašavanja finansijske i budžetske politike, kaže Belov. Zona evra tome se još nije približila. Optimizam postoji, ali optimizam u uslovima neprevladane finansijske krize u nizu zemalja u zoni evra. Zato će 2011. godina biti prilično složena, bez obzira na optimističke odnose gospodina Barozua.
 

Akademski semestar u visokoškolskim ustanovama se završava, kao što znamo, ispitnim rokom. Svojevrsni ispit prvog finansijskog i ekonomskog semestra za jedinstvenu Evropu postaće nesumnjivo rezultati zajedničkih napora članova EU na prevladavanju poslednjih uspona na putu izlaska iz krizne provalije. Pitanje u kojoj meri će ovi napori biti zaista opšti ostaje za sada u mnogome otvoreno.