Nikita Hruščov: jednostavni ukus sovjetskog lidera

Klasik ruske gastronomske literature Viljem Pohlebkin bio je prema Nikiti Sergejeviču Hruščovu neumoljiv, izjavljujući da u kulinarskom smislu Hruščov  istorijski ne znači ništa novo, dakle, svojevrsno i zanimljivo. Inače, u kulinarskom smislu je Hruščov običan seljak. Njegov lični kulinarski ukus bio je veoma primitivan: kaša od prekrupe prosa, turšija, slanina, votka. Ništa novo što bi izdvajalo njegov odnos prema jelu, stvaralo povezanu s njegovim imenom kulinarsku epohu.

Verovatno je klasik u pravu. Međutim, s imenom Hruščova je u najmanju ruku povezan pokušaj da se u Sovjetskom Savezu proširi kukuruz. Doduše, pretpostavljalo se  da će kukuruzom hraniti ne ljude, već stoku. Za vladavine Hruščova je bila popularna parola: Kukuruz je meso, mleko, puter!

Kukuruz je oduševljavao Hruščova pre nego što je on 1959. godine posetio u državi Ajova američkog farmera Rosvela Garsta.  Međutim, letina kukuruza u toj farmi je  toliko potresla Hruščova da je on odlučio da tu biljku imenuje za caricu polja u čitavom Sovjetskom Savezu. Međutim, эksperiment s kukuruzom nije bio uspešan. Posle  svrgavanja Hruščova je on bio uopšte ukinut.

Pre rata je Hruščov, mada je zauzimao visoke položaje, kao i mnogi drugi sovjetski rukovodioci živeo u dosta spartanskim uslovima. Kasnije se on sećao kako se početkom 1930-ih godina hranio u pauzama između dugačkih sednica Političkog biroa. Živeli smo više nego skromno. Čak nismo uvek imali dovoljno hrane kod kuće, - sećao se Hruščov. – Zato, došavši u Kremlj, jeli smo tamo sendviče s salamom i šunkom, pili slatki čaj, koristili sva blaga kao ljudi, koji nisu razmaženi jelima prefinjene kuhinje.

U vreme rada u svojstvu sekretara Moskovskog gradskog komiteta partije Hruščov je posećivao Staljina prilikom porodičnih ručaka. Prema rečima Hruščova, tamo je bilo vino i sve ostalo, ali u umerenim količinama. Između ostalog, Hruščov nije mnogo pio – uglavnom konjak kao aperitiv.

Inače je Hruščov imao dobar apetit i kada je on bio kod kuće, i prilikom banketa, - sećali su se oni koji su ga dobro poznavali.

Kada je on bio otpušten sa državnih položaja, mirno se vratio porodičnoj hrani  prosečnog službenika. On nije patio što je svrgnut s kulinarskog Olimpa, - konstatovao je Pohlebkin. – Njega je potreslo svrgavanje s političkog Olimpa.

Ustvari je ukus Hruščova bio dosta jednostavan, pučki. Sudeći po svemu, on je voleo ukrajinsku i rusku kuhinju. Hruščov je voleo ukrajinske taške  s različitim punjenjem – kiselim kupusom i lukom, mladim sirom i mileramom, krompirom i višnjama.

Hruščov je voleo i jela od mesa – za njega su spremali meso s pečurkama, meso sa suhim šljivama. Međutim, on je najviše voleo lovački kuleš. To je veoma jednostavno i hranljivo jelo koje se može jesti i kao čorba i kao glavno jelo. Hruščov ga je često naručivao – i to ne samo za sebe. Služili su ga gostima i prilikom banketa. K jelovniku je pisalo – lovački kuleš. To su jelo spremali od kokošjeg mesa, slanine, luka, pirinča i paradajza.