Celibat spoticanja

Katolička crkva stoji na putu revolicionarnih promena. Poseta Pape Rimskog Benedikta 16. domovini, Nemačkoj, koja predstoji ove godine, izazvala je mnogobrojne debate o neophodnosti kardinalne reforme crkve. Vatikan pozivaju da ide u korak sa vremenom i da konačno odustane od celibata – jedne od najstarijih katoličkih dogmi.

Za uidanje celibata založilo se preko sto profesora teologije evropskih univerziteta. Po njihovom mišljenju, ukidanje celibata najbolji je način da se obnovi reputacija Svete stolice, pokvarena seksualnim skandalima. Problem ukidanja celibata danas je jedan od najsloženijih, smatra ruski teoretičar religije Aleksej Judin. Sa jedne strane, potreba za reformama je davno sazrela. Sa druge – odlučivši se na reforme, katolicizam će izgubiti svoj identitet, smatra ekspert.

Promena odnosa prema celibatu sveštenstva, naravno, ozbiljno će promeniti lice Katoličke crkve. Ipak ne mislim da će to rešiti onaj problem koji imaju u vidu inicijatori sličnih pokreta. Mislim da je suština problema u nečem drugom, a ne u celibatu.

Zahteve da se reformiše zapadno-hrišćansko učenje mnogi eksperti vezuju ne sa brigom sveštenika za budućnost crkve. Evropljani koji su se udaljili od crkvenih korena pokušavaju danas da diktiraju crkvi svoje uslove i norme. To je između ostalog dovelo do ženskog sveštenstva, opravdavanja abortusa, dozvole homoseksualnih brakova, podseća teoretičar religije.

Ma koliko čudno zvučalo, problem celibata postoji i u RPC. Bez obzira na to što se kanonski pravoslavno sveštenstvo deli na „belo“ – oženjeno i „crno“ – neoženjeno, monahe. Ipak danas se mogu videti takozvani celibatni klirici. Ovakvi sveštenici počeli su da se pojavljuju krajem 20. veka, kada je u Rusiji započeo preporod duhovnog života. Počele su da se otvaraju crkve, ali nije bilo dovoljno sveštenstva. Pojavilo se mnogo neoženjenih sveštenika, koji su vremenom ipak odlučili da se žene. Ali prema pravoslavnim kanonima, posle rukopoloženja, sveštenik nema pravo na brak. Zato je RPC izgubila deo svojih pastira. Ali patrijarh Kiril prilično lako je rešio taj problem, početkom 2011. godine, kada je usvojio specijalni dokument, kaže sveštenik Georgij Roščin.

Njegov cilj je da se uredi praksa rupoloženja. U Pravoslavnoj crkvi se čuva tradicija bračnog sveštenstva. A oni koji žele monaški život, treba da ga biraju i da započnu svoj život od manastira. Trećeg nema.

Rusko društvo se odnosi prema tome sa razumevanjem: jer pravoslavni sveštenik ima pravo izbora, za razliku od katoličkog. Da li će celibat ostati kanonska tradicija Katoličke crkve, vreme će pokazati. Evropsko društvo ovaj problem malo brine. Prema anketiranjima, većina evropljana smatra religiju arhaizmom.