Karla del Ponte: rad nad greškama

Bivši Generalni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte u intervjuu za švedski list Noje Ciriher cajtung izrazila je spremnost da dovrši istragu zločina albanskih separatista na Kosovu – između ostalog prodaje organa zarobljenih Srba. Temu nastavlja naš komentaror Petar Iskenderov.

Pošto je Parlamentarna skupština SE u svojoj januarskoj rezoliciji zatražila da se srpovede brižljiva međunarodna istraga zločina na Kosovu – pred svetskom zajednicom je odjednom iskrslo sakramentalno pitanje: A ko su sudije? Vrhovni komesar EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton odmah je predložila usluge civilno-policijske misije EU u Prštini. Ipak sam specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine SE za Kosovo Dik Marti i pravobranilačka organizacija Hjumen rajts voč posumnjao je u objektivnost EU. Jer upravo EU pomaže albanskim vlastima na Kosovu da grade institucije svoje samoproglašene države. I zato Brisel teško da je zainteresovan za razotkrivanje antisrbskih zločina svojih štićenika. Jer u referatu Dika Martija figurira čak aktuelni kosovski premijer Hašim Tači.

U nastaloj situaciji inicijativa Karle del Ponte privlači posebnu pažnju. Upravo u svojoj knjizi: Lov – ja i ratni zločinci, izašloj 2008. godine, prvi put je ispričala svetu šokantne detalje o oduzimanju organa od zarobljenih kosovskih Srba radi njihove preprodaje na crnom tržištu. Sada Parlamentarna skupština SE upravo i poziva da se do kraja istraže činjenice i da se kazne krivci nezavisno od njihovog statusa.

Ipak postoji okolnost koja nas navodi da se sa oprezom odnosimo prema aktuelnim izjavama Karle del Ponte. Jer ona je kao glavni tužilac Haškog tribunala imala najšira ovlašćenja za istragu. Ipak ona joj nije dala razmaha, za razliku od slučajeva pokrenutih tada protiv lidera tadašnje Srbije i Jugoslavije. Sama Karla del Ponte krivi za to NATO, UN, vlasti Kosova i Albanije i mnoge druge koji joj nisu dozvolili da skupi neophodne dokaze. U svojoj knjizi ona ukazuje da su Misija UN na Kosovu i mirotvorci NATO-a smatrali da optužbe protiv Tačija prete ne samo bezbednosti njihovog personala i misije, već i svakom pokušaju uspostavljanja mira na Balkanu.

Što se tiče stava Zapada u pogledu albanskih separatista Kosova tačno je rečeno. Ali da li to opravdava ćutanje same del Ponte? Jer već 2000. godine ona je, po sopstvenom priznanju, imala u rukama opširne materijale – između ostalog sakupljene na licu mesta. Ipak objavila ih je tek 2008. godine – mesec i po posle samoproglašenja nezavisnsoti Kosova. Drugim rečima, igrala je na strani istih tih arhitekata kosovske nezavisnosti, koji su ometali istragu.

I danas pitanja geopolitike i dalje ometaju utvrđivanje istine. Jer proglasiti Tačija i druge bivše lidere OVK krivim za najteže zločine znači dovesti u pitanje čitav kosovski projekat Zapada. Dati projekat polaže krivicu za kosovski konflikt isključivo na Beograd, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasev.

Već je utvrđeno da nikakvih hiljada ili desetina hiljada albanskih žrtava na Kosovu nije bilo. Albanske izbeglice 1999. godine bežale su ne samo zbog ratnih dejstava, već i od bombardovanja NATO-a. Zato je pitanje o masovnim antialbanskim zločinima, da kažemo, izmišljeno. Ako se sada prizna da je glavne zločine 1998-99. izvršila, naprotiv OVK, tada javnost ima pravo da postavi pitanje: na čijoj se strani NATO umešao u kosovski konflikt? Zato će Zapad pokušati da ne dozvoli svestranu istragu u svakom slučaju, bavila se njome misija EU, Haški tribunal ili Karla del Ponte.

Što se tiče same gospođe del Ponte, njoj je možda pružena mogućnost da ispravi greške. U svakom slučaju tužilac za ratne zločine u Srbiji Vladimir Vukčević, već je podržao njen predlog – pod uslovom odgovarajuće međunaordne kontrole.