Čerčil govori

Govor Čerčila od pre 65 godina u manjem koledžu gradića Fulton izazao je momentalno reagovanje u čitavom svetu. Na Zapadu je on uskoro postao simbol borbe za slobodnu od komunističkog uticaja Evropu. U Sovjetskom Savezu  su ga shvatili kao poziv na  potpaljivanje novog svetskog rata.  Sve do sada su sadržaj i tretiranja tog govora različiti.

Vinston Čerčil, u to vreme već  bivši premijer Britanije, došao je u Fulton kao privatno lice na poziv predsednika SAD Harija Trumana.

Uvodni govor Harija Trumana je pridao govoru Čerčila važni politički značaj. Posle poraza na parlamentranim izborima leti 1945. godine uticaj Čerčila na svetsku politiku se znatno smanjio. Međutim, zahvaljujući prisustvu Trumana on je kao da demonstrirao svima da istupa i u ime predsednika zemlje koja se nalazila na vrhu svetske vlasti.

U svom obimnom referatu je Čerčil, između ostalog, podvukao da u zemljama Istočne Evrope, koje su se našle u sfri uticaja SSSR-a, nema prave demokratije, da se nad njima spustila gvozdena zavesa. Daleko od granica Rusije su formirane komunističke pete kolone, koje deluju u skladu sa direktivama iz Moskve. Čerčil je smatrao da se neophodno ujediniti radi suprotstavljanja sovjetskoj ekspanziji. Međutim, da li je njegov govor  ustvari postao početak hladnog rata, kako je bilo uobičajeno da se govori u sovjetsko doba?

Savremeni istraživači smatraju da je takvo pitanje nekorektno, - kaže rukovodilac Centra za proučavanje hladnog rata Instituta sveopšte istorije RAN Natalija Jegorova.

Prvo,  nemoguće je upoređivanje s običnim ratom, kada se objavljuje o početku vojnih akcija.  Hladni rat je sazrevao u toku nekoliko godina. Na tom putu su bili važni  događaji sa obe strane:  određene akcije od strane Zapada i uzvratne od strane Sovjetskog Saveza.

Pre bi se reklo da je fultonski  govor postao jedan od događaja koji su nagoveštavali hladni rat. U to vreme je antihitlerovska koalicija – Britanija, SSSR i SAD -  još uvek  formalno postojala. Međutim, ona više nije imala zajedničkog neprijatelja. Drugo, sve češće  su se ispoljavale protivrečnosti među bivšim saveznicima, koji su se borili za sfere uticaja u svetu.  Nedelju dana  posle govora  njegov sadržaj je bio objavljen u sovjetskoj štampi. 14. marta list Pravda je predstavio intervju s sovjetskim liderom Josifom Stalinim koji je svrstao Čerčila u  društvao Hitlera i izjavio da je taj u svom referatu pozvao na rat protiv SSSR-a. Ustvari govor nije bio toliko agresivan, - smatra Natalija Jegorova.

Svakako, to nije bilo objavljivanje rata. To je bila aluzija Zapada da nije zadovoljan politikom Sovjetskog Saveza, te namerava da se joj suprotstavi, kako je predlagao Čerčil.

Staljinova patetika će biti razumljivija ako se uzme u obzir da je on zahvaljujući  sovjetskoj obaveštajnoj službi dobro znao o tajnom planu Čerčila  Neshvatljivo.  Odmah posle pobede nad hitlerovom Nemačkom radi njegovog ispunjavanja je šef britanskih štabova naredio o pripremi operacije vojnog suprotstavljanja  napredovanju Sovjestkog Saveza u Istočnoj Evropi. Taj plan nije bio ostvaren jer ga nisu podržale SAD.

Dakle, fultonski govor  za Staljina, koji je bio upoznat sa faktičkim stanjem stvari, nije bio prazan zvuk. Međutim, sovjetski lider 1946. godine se još uvek nadao na saradnju sa SAD-om, te on nije imao u planu da otpočne hladni rat.