Povelja Kulina bana Dubrovčanima iz 1189.

Ova povelja Bana Kulina iz 1189 predstavlja prvi sačuvani bosanski dokument i prvi pomen slovenskog imena grada Dubrovnika (Epidaurum, id est Ragusium, na ital.: Raguza). Godinu dana pre pisanja ove povelje Rimski papa šalje 1188. dubrovačkom nadbiskupu plašt i potvrđuje stara prava crkve u Dubrovniku. U pismu pominje srpsku Bosnu: "regnum Servilie, quod est Bosna" (srbska kraljevina koja je Bosna). To je bilo vreme bana Kulina.

Videti u: I. Kukuljević, Codex diplom, II, 148, str 21.)

Slika: STARA SRPSKA ĆIRILICA

Izgovor.

U ime Oca i Sina i Svetoga duha; ja ban bosanski Kulin prisezaju tebje kneže Krvašu; i vsjem građam dubrovčam pravi prijatelj biti vama od selje i dovjeka i prav goi držati s vami; i pravu vjeru dokole sam živ; vsi dubrovčane kire hode po mojemu vladaniju trgujuće godje  si kto hoke; krijevati godje si kto mine; pravov vjerov i pravim srdcem; držati je bez vsakoe zledi; razvje ščo mi kto da svojev voljov poklon; i da im ne bude od mojih časnikov sile; i dokolje u mne budu dati im savjet i pomoć kakore i sebje kolikore moge; bez vsega zloga primisla; tako mi Bože pomagai i sije sveto evangelie. Ja Radoje; dijak ban pisah siju knigu povelov banov; od roždestva Hristova tisuća i sto i osamdeset i devet ljet; mjeseca avgusta u dvadeset i deveti denj; usječenije glave Iovana Krstitela.

Prevod na savremeni srbski jezik:

U ime Oca i Sina i Svetog duha. Ja, bosanski ban Kulin, obećavam Tebi kneže Krvošu i svim građanima Dubrovčanima da ću vam biti pravi prijatelj od sada pa do veka. Držaću sa vama pravdu i pravo poverenje dokle god budem živ. Svi Dubrovčani koji hodaju gde ja vladam mogu trgovati gde god hoće i kretati se gde god žele, s pravim poverenjem i pravim srcem  bez bilo kakve obaveze, osim ako mi ko podari poklon po svojoj volji. I da im moji časnici ne čine nikakvo nasilje. I sve dok su u mojoj državi davaću im pomoć kao sebi koliko se može bez ikakve zle primisli; tako mi Bog pomogao i ovo sveto evanđelje. Ja, Radoje banov pisar, napisah ovu knjigu banove povelje od rođenja Hristova hiljadu i sto osamdeset i devete godine, meseca avgusta u dvadeset i deveti dan, (na praznik) usekovanja glave Jovana Krstitelja.