EU na pragu uvođenja vanredne situacije?

Statistički resor Evrostat objavio je  podatke o broju stranaca,  koji su tražili utočište u EU 2010. godine. Velikih promena nije bilo.  Zabeleženo je 1,4 miliona željenih utočišta. Oko tri četvrtine imigranata nije prihvaćeno. Nedostaju informacije o ilegalnim imigrantima. Može li Evropa da diše od priliva nezvanih gostiju?

Komentar našeg posmatrača Sergeja Guka, i eksperta, šefa odelenja za istraživanja evropske integracije Instituta Evrope Olge Potemkine.

Svrgavanje tunižanskog predsednika Ben Alija u januaru ove godine je podstaklo priliv izbeglica iz Afrike u Evropu. Oko 20 hiljada Tunižana je stiglo na ostrov Lampeduza, gde ima 4,5 hiljada stanovnika. Italijanske vlasti jedva stižu da raspodele izbeglice u druge logore. Susedna Francuska kategorično odbija da pomogne iako je predvodnik agresije na Libiju. Postoji bitlateralni sporazum iz 1997. godine, koji omogućuje  vraćanje imigranata obratno u Italiju. Silvio Berluskoni preti partneru, koji je zaboravio na evropsku solidarnost da će pružati izbeglicama dozvole za boravak u Italiji koje deluju za čitavu Šengensku zonu, što je zakonito. Onda će se ti ljudi razbežati po čitavoj Evropi, i to potpuno legalno.

U pokušaju da reši problem italijanski premijer je, prema njegovim rečima, za 150 miliona dolara kupio pristanak privremenog  tunižanskog režima da zadrži buduće izbeglice. Međutim, to nije pravo rešenje problema. Talasi  imigracije zapljuskuju Maltu, Portugaliju, Španiju. Hoće li Evropa i dalje odugovlačiti, dok situacija dođe do kritičnog stanja?

Pred mikrofonom je Olga Potemkina.

11. aprila na sednici saveta ministara pravde i unutrašnjih poslova će se razmatrati pitanje uvođenja vanredne situacije u EU u vezi sa masovnim prilivom izbeglica. Ako se takva odluka usvoji, onda će  prvi put od kraja 1990-ih godina (događaji u bivšoj Jugoslaviji) biti uveden režim privremene zaštite. Zemlje EU će morati  da daju priloge za specijalni fond i preuzmu odgovornost za sve one, koji stižu u Italiju. Režim će trajati godinu dana, zatim će privremeno zaštićeni morati da se vrate kući. Za sada  zemlje EU nisu usaglasile svoje stavove.  Protiv  prihvatanja italijanskog tereta istupaju pre svega Nemačka, Belgija, Austrija, objašnjavajući da ionako imaju mnogo imigranata. Međutim, ako broj izbeglica bude rastao,  moraće se  uvesti režim vanrednog stanja i ispoljiti solidarnost.

U EU godinama deluju zakoni koji zabranjuju ilegalni dolazak i zapošljavanje stranaca. Međutim,  ilegalni rad izbeglica se isplati preduzetnicima.  Nemačka koristi tursku i kurdsku radnu snagu, Francuska alžirsku, Velika Britanija – indijsku i pakistansku. Međutim, sve više se ispoljakvaju problemi, povezani sa strancima.

Danas mnogi došljaci, naročito iz muslimanskih zemalja, ne žele da se asimiliraju, oni stvaraju zatvorene kolonije u eropskim gradovima, ne poštujući zakone i tradicije zemlje u kojoj se nalaze.  Kod Evropljana se povećava ksenofobija, koja  doprinosi uspehu ultradesničara. Oni su u poslednje vreme postigli uspeh u Francuskoj, Danskoj, delimično u Nemačkoj. Pored toga je ilegalna migracija  izvor širenja međunarodnog  terorizma. Štednja na rešavanju problema će ranije ili kasnije  skupo koštati evropske vlade.