Rat Terija Džonsa

Rat protiv religioznih simbola i svetih knjiga: da li je to legitimno? Američki pastor Teri Džons, naprimer, ubeđen je da je spaljivanje Kurana potpuno ustavna akcija. Što više, vlasti SAD  moraju da svim snagama  brane pravo  svog građanina na takvu afirmaciju. Samo su Avganistanci, iritirani  zbog lomače za svetu knjigu, iskoristili  «prosvetiteljsku» akciju floridskog pastora kao povod za nerede. Poginuli su nevini ljudi.

Teri Džons je javno spalio Kuran 20. marta, a spot je stavljen na Internet.

1. aprila je gomila  sveta uništila misiju UN u Mazari-Šarifu – poginulo je 7, ranjeno 12 ljudi. Inače u toku nekoliko dana žrtve nereda u Avganistanu je postalo 150 ljudi, inače je postradalo  oko 200.  Zato je  morao da reaguje i predsednik SAD. Barak Obama je nazvao ubistva  pripadnika misije UN akcijama koje izazivaju revolt,  ali je morao i da osudi oskrnavljenje Kurana. Istovremeno  su u Beloj kući  istakli da niko nema pravo da zabrani Džonsu takve eskapade  jer je u zemlji demokratija.

Na čemu insistira pastor Džons? Zapadnim mediji smatraju da on kritikuje islam jer mu to omogućuje da održava popularnost njegove crkve od nekoliko desetina parohijana. Džons je planirao da spalji Kuran  11. septembra 2010. godine. Onda su ga lično predsednik zemlje i šef Pentagona nagovarali da ne podvrgava opasnosti život američkih vojnika na Bliskom Istoku.

Pošto se interesovanje prema njemu  smanjilo, pastor je verovatno odlučio da ga podstakne, te je bez upozorenja spalio Kuran. Prema njegovom mišlenju 7 rastrganih tela pripadnika misije UN je  samo dokaz  đavolje suštine Kurana. Inače, neki politikolozi smatraju da je pastor izvršio političku narudžbu. Takva  akcija škodi Baraku Obami, koji je već izjavio da  namerava da učestvuje u budućim predsedničkim izborima.  On ne može ni da  kazni pastora, ni da ga podrži. Takav stav  potkopava imidž Obame i kod muslimana, i kod birača.

Akciju pastora negativno ocenjuju i Amerikanci,  i ne samo muslimani. Takvi oblici protesta su neprihvatljivi, - ubeđen je predstavnik pravoslavne vere protojerej Vladimir Vigiljanski.

Oni provociraju konfrontaciju religija. Nikakva ekstremistička akcija ne likvidira konflikt i ne neutrališe ga. Smatram da je mesto za  religiozna suprotstavljanja diskusije i susreti teoretičara islama, drugih religija i pogleda na svet.

Akcije religioznog fanatizma  razdvajaju multikonfesionalni narod, podržava stav Vigiljanskog zamenik predsednika Duhovne uprave muslimana Evropskog dela Rusije.

U Rusiji živi više od 23 miliona muslimana. Oni su uvek živeli u miru sa hrišćanima, ispoljavajući uzajamno poštovanje. Pokušaji religioznih fanatičara neće biti uspešni jer je danas religija – i hrišćana, i muslimana, i judeja zajedno s narodom, tako  je lakše savladavati teškoće.

Inače su religije od svog početka miroljuьbive, ali je tamnoj strani ljudske prirode svojstveno  da i dobre stvari pretvara u oružje. Većina religioznih ratova je vođena pod zastavama religije.

Teri Džons bi trebalo da se seti Hristovih reči: Sve, dakle, što hoćete da čine  vama ljudi, tako činite i vi njima… Jevanđelje po Mateju, 7,12.  To bi trebalo da čitaju ne samo duhovni lideri, već i političari.