Gadafi pristaje da ode uz tri „ali“

Lider libijske revolucije Moamer Gadafi predložio je pobunjenicima svoj plan predaje vlasti i uspostavljanja mira u zemlji. Predlog Gadafija se sastoji u tri tačke čije ispunjenje će biti osnova za njegov odlazak u zasluženu penziju.

Šema regulisanja libijskog konflikta po Gadafiju izgleda na sledeći način. Kao prvo, posle njegovog odlaska čitava vlast treba da bude predata sinu Sejfu al Islamu do izbora novog lidera. Drugi uslov je mogućnost da ostane u domovini i da dobije u budućim strukturama vlasti simboličnu, ali počasnu dužnost. Treća tačka predsednika Džamahirije je svečana ceremonija predaje vlasti i garancija njegove bezbednosti i neprikosnovenosti njegove porodice. Arapska štampa priše da su lideri opozicije već dobili odgovarajući signal od Gadafijevog okruženja. Između ostalog, tamo uveravaju da se Moamer Gadafi konačno okrenuo u stranu političkog regulisanja konflikta.

Pobunjenici u Libiji do sada nisu postigli veće uspehe na frontovima. I to uz masovne napade NATO avijacije iz vazduha kao njihova podrška. Neki anonimni izvori iz redova pobunjenika izjavljuju da su spremni da idu na kompromis sa režimom Gadafija radi demokratskog razvoja Libije. Ipak po drugim informacijama pobunjenici ne nameravaju da pregovaraju sa vlašću dok Gadafi ne ostavi dužnost. Dovoljno je setiti se nedavnog neuspeha pregovora uz učešće posrednika iz Afričkog saveza. Ovaj stav za Glas Rusije potvrdio je politikolog Stanislav Tarasov.

Meni se čini da pobunjenici neće prihvatiti ovaj scenario zato što je i ranije Afrički savez isticao scenario kontinuiteta vlasti, imenovanja naslednika Gadafija i početka demokratskih reformi. Oni su pripremili čak privremenu varijantu Ustava. Ali radi se o tome što po brojnosti Gadafijevo pleme značajno premašuje plemena pobunjenika. I verovatnoća da će pleme Gadafija pobediti na raznim referendumima i izborima je vrlo velika. I oni mogu da sačuvaju lvast. Zato pobunjenici insistiraju na uklanjanju čitavog klana. A to je neprihvatljiva varijanta. To znači objektivno gurnuti Zapad na priznanje podele zemlje na dva dela.

Eksperti smatraju da označeni prelazak konflikta u fazu političko-diplomatskog regulisanja svedoči o krizi u koaliciji zapadnih zemalja. Jasno je jedno: EU i SAD žele da izađu iz konflikta sa minimalnim gubicima po imidž. Sa jedne strane dolazak Gadafijevog sina na vlast će omogućiti Zapadu da kaže da je postigao cilj – zbacio autoritarni očev režim. Ali radi toga će morati da se ide na kompromis sa samim Moamerom Gadafijem i priznati njegov plan.

Sa druge strane EU i dalje računa na silu. Ona pooštrava sankcije protiv libijskog lidera, a Pariz i London kritikuju dejstva NATO-a u Libiji zbog nedovoljne aktivnost u borbenim dejstvima. Ali od ove nedovoljne aktivnosti stradaju svi: i pristalice i protivnici Gadafija, i civili.

Za sada nije jasno da li će pobunjenici prihvatiti Gadafijev predlog i kakvu ulogu u tom procesu može da odigra Zapad. U svakom slučaju libijska kriza se očigledno oteže, i što je najvažnije, zemlju može da očekuje ponavljanje iračkog ili avganistanskog scenarija. Zato međunarodna zajednica treba da predloži za Libiju zaista nestandardna rešenja, a ne samo bombardere i rakete Tomahavk.