Tajnu pogibije Jurija Gagarina krije jedna minuta

Jedna od zagonetki poslednjih decenija ostaje pogibija Jurija Gagarina. Čak ni materijali istrage, raspečaćeni nešto pre 50-godišnjeg jubileja istorijskog leta u orbitu, nisu mogli da otkriju tajnu tajanstvenog pada lovca kojim je pilotirao prvi osvajač kosmosa zajedno sa vojnim pilotom Vladimirom Serjoginom. Mnogi eksperti, kao i ljudi koji su dobro poznavali Gagarina, ukazuju da zvanični dokumenti protivreče onome što se u stvari dešavalo.

Ovi materijali su sakupljeni u filmu Poslednji Gagarinov let. Tajni materijali, koji je dostupan na sajtu Glasa Rusije.

Zaključak državne komisije o nesreći MIG-a u čijoj kabini je sedeo Jurij Gagarin objavio je arhiv predsednika Rusije. U dokumentima se ne govori o određenom razlogu pada, već se ističu dve verzije. Najverovatnija je izvođenje naglog manevra radi izbegavanja balona sonde, manje verovatna je opet nagli manevar, ali radi sprečavanja izlaska u gornji kraj prvog sloja oblačnosti.

Avion sa Gagarinom i Serjogionom je pretrpeo nesreću 27. marta 1968. godine nedaleko od sela Novosjolovo Kiržačskog regiona Vladimirske oblasti. Na mestu nesreće nađen je levak dubok 6 metara. Eksplozije i požara nije bilo, ali udar aviona o zemlju bio je tako jak da se on raspao na sitne fragmente. Posle pronalaska Gagarinovog sata određeno je tačno vreme nesreće – 10 sati i 31 minuta. Uzimajući u obzir da je Gagarin minut pre toga bio na vezi sa rukovodiocem leta, stručnjaci su zaključili: sve okolnosti nesreće se kriju upravo u tih poslednjih 60 sekundi.

Mnogi eksperti odbacuju zaključke državne komisije da je sudbinska smetnja za lovac mogla da bude meteorološka sonda: bilo je utvrđeno da se krajem marta u tom regionu sonde nisu koristile.

Ne nailazi na podršku eksperata ni drugi mogući uzrok katastrofe – okret aviona od gornjeg sloja oblaka i složena meteorološka situacija.

Svoju verziju ističe poznati kosmonaut Aleksej Leonov. Po njegovim rečima, nehotični uzrok Gagarinove pogibije je mogao da bude jedan od supersoničnih lovaca koji su leteli u istom regionu. Moguće da se on približio da opasno rastojanje avionu u kojem su bili Gagarin i Serjogin, što je i provociralo nesreću.

Druga verzija vezana je za to da su Gagarin i Serjogin mogli da izgube svest zbog grube greške onih koji su pilotirali avionom nešto pre njih. To se potvrđuje i pomoću kompjuterskog modelovanja nesreće.

Sa tim da su Gagarin i Serjogin za vreme pikiranja bili u nesvesnom stanju, slaže se i pilot kosmonaut Vladimir Šatalov.

Da su bili u svesnom stanju, pokušavali bi da izađu iz pikiranja.

U izveštaju koji je sastavila pilotska podkomisija piše: Kretanje aviona po putanjama koje je proračunala grupa dinamike leta ne može se objasniti nikakvim svesnim dejstvima posade. To se uklapa u verziju eksperata koji tvrde da su piloti pre pogibije izgubili svest.

Ostaci aviona kojim je Gagarin izveo svoj poslednji let sada se nalaze u naučno-istraživačkom institutu za eksploataciju i remont avijacione tehnike u Podmoskovlju. Prema dokumentima oni treba da se čuvaju večno. Moguće da su se ljudi koji su 1968. doneli takvu odluku nadali da će tajna Gagarinove pogibije jednom biti odgonetnuta.