Svet proslavio 50. godišnjicu leta u kosmos Jurija Gagarina

Svet je ove nedelje proslavio 50. godišnjicu prvog leta čoveka u okozemaljski prostor. 12. aprila 1961. godine sovjetski  pilot Jurij Gagarin je na brodu Vastok izvršio let oko planete. Počela je kosmička era čovenčanstva. Od 2011. godine na predlog Rusije je Generalna Skupština UN  objavila taj dan Međunarodnim danom leta čoveka u kosmos.

U sovjetskom odredu kosmonauta broj 1  bilo je 20 ljudi. Svako od njih je sanjao o prvom letu, ali je otvorio put u kosmos upravo Jurij Gagarin. On je bio  najbolji među jednakim, - kaže dvostruki heroj Sovjetskog Saveza, general-major avijacije, pilot-kosmonaut  Viktor Gorbatko, koji je tri puta leteo u orbitu. Danas je od tog tima ostalo samo četiri čoveka.

Legendarni let je trajao svega 108 minuta, ali je on omogućio da se savlada psihološka  prepreka i dokaže da je čovek sposoban da leti ka zvezdama. Pored toga je taj događaj postao trijumf sovjetske nauke i industrije i pobeda nad SAD-ama u  velikoj konkurenciji  u otvaranju vrata u kosmos. Od tog je vremena kosmonautika postala lokomotiva naprednih dostignuća i teritorija tesne saradnje različitih zemalja.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je nazvao let Jurija Gagarina u kosmos revolucionarnim događajem.

To je istaknuto dostignuće sovjetske kosmonautike. Posle toga se čitav svet podelio na ono, što je bilo pre leta čoveka u kosmos, i ono,  što je postalo kosmička era. Već je mnogo urađeno za to vreme: bilo je mnogo letova u kosmos, ljudi su bili na Mesecu, ogromni broj zemalja je imao svoje kosmonaute. Međutim, značaj tog događaja ostaje fundamentalna međa u razvoju ljudske genijalnosti.

Rusija namerava  da sačuva status velike kosmičke države. Danas, naprimer, ona obezbeđuje skoro polovinu svih lansiranja raketa-nosača u svetu. Naša zemlja ima  sve neophodne resurse za nove prodore, - istakao je premijer Vladimir Putiin na savetovanju za razvoj raketno-kosmičke grane.

Imamo napredne tehnologije, stručni kadar, jedinstvenu proizvodnu bazu,  odgovarajuću infrastrukturu. Naša satelitska grupacija broji  više od 100 aparata. Samo Rusija – pored SAD i Kine – ima  sve tehnologije i mogućnosti za pilotirane letove, igra vodeću ulogu u obezbeđivanju programa MKS.

U vreme proslave 50. godišnjice leta Jurija Gagarina je objavljeno da je Rusija zajedno s partnerima odlučila da produži eksploataciju MKS sve do 2020. godine. Iduće godine će u njen sastav ući novi ruski višenamenski laboratorijski modul, a od 2016. godine će Rusija lansirati još 3 bloka i potpuno završiti formiranje ruskog segmenta stanice.

Tokom poslednjih 50 godina u okozemaljskoj orbiti se našlo više od 500 ljudi. Među njima je bilo samo 50 žena. Pilot-kosmonaut Jelena Kondakova je bila prva  žena, koja je letela i na ruskom, i na američkom brodovima. Za ekspediciju na Atlantisu Ruskinja je dobila medalju NASA. Start i izlazak u orbitu se na šatlovima podnosi mnogo teže, nego na ruskim brodovima, - kaže Jelena Kondakova.

Danas ruski i američki stručnjaci razmatraju mogućnost zajedničkih međuplanetarnih kosmičkih letova. U Roskosmosu su uvereni da nema tehničkih problema za let na Mars. To znači da će u bliskoj budućnogsti takve misije mogu da budu obična stvar, kao što su  letovi avionima.