„Sveta Rusija“: trijumfalni povratak iz Pariza u Moskvu

Poznata moskovska Tretjakovska galerija je objavila (25. aprila) da će grandiozna izložba „Sveta Rusija“, koja je trijumfalno prikazana prošle godine u Parizu u okviru Godine razmene Rusije i Francuske u maju biti prikazana u ruskoj prestonici (26. maja – 14. avgusta).

Uspeh „Svete Rusije“ u Luvru je bio zaista zadivljujući: 260 hiljada posetilaca! Između ostalih, tu je bio i predsednik RF Dmitrij Medvedev. Saznavši da se izložba na kojoj su prikazani eksponati 25 muzeja Rusije planira za izlaganje samo u Francuskoj Dmitrij Medvedev je učinio sve što je bilo moguće kako bi mogli da je vide i ruski građani. Ovo je državnu blagajnu koštalo 120 miliona rubalja.

Po tvrdnji direktora Tretjakovske galerije Irine Lebedeve izložba u Rusiji neće predstavljati mehaničko ponavljanje francuske: „Pariska varijanta ekspozicije je orijentisana na zapadnog gledaoca i pretpostavljala je jasno i pristupačno hronološko prikazivanje jedisntvenog umetničko materijala.“ U Tretjakovskoj galeriji su spomenici grupisani tematski, ekspozicija predstavlja izvesnu materijalnu sliku ruskog pravoslavlja do epohe cara-reformatora Petra Prvog.

Za sve stanovnike Rusije pojam „Sveta Rusija“ verovatno ne označava samo one predmete vrhunske umetnosti koji se prikazuju u muzejskim vitrinama, - kaže Irina Lebedeva. – Naravno, za nas je ovaj pojam mnogo dublji i mnogo širi. Mi mnogo govorimo o jedinstvu vere i kulture i ova izložba je razgovor s našom sopstvenom istorijom, o stvaranju naše državnosti i ulozi pravoslavlja u ovim procesima. To što smo postali jedinstvena, nepodeljena država u mnogome je povezano s istorijom pravoslavlja i pravoslavne kulture Stare Rusije. Upravo to smo želeli da istaknemo u ekspoziciji.

Glavno delo na izložbi koje je ukrasilo brošure i banere jeste ikona iz XV veka peterburškog Ruskog muzeja „Čudo svetog Georgija sa zmajem“, premda bi verovatno svaki od 450 rariteta mogao da se kandiduje za počasno mesto. Ikonostasi u duborezu, fragmenti drevnih fresaka, juvelirski nakit, povelje na brezovoj kori, jedinstvene knjige... Koordinator izložbe Natalija Šeredega smatra da će posebno interesovanje izazvati eksponat-„stranac“, kakav u Moskvi još nije viđen: odežda koja pokriva ramena s prikazom biblijskog sižea, koja je pripadala vladimirskim knezovima, koja će biti doneta iz Francuske.

Poznati naramenik kneza Andreja Bogoljupskog, ili tačnije rečeno, armile, koju su zapadnoevropski majstori napravili još u XII veku jeste predmet koji se od druge polovine XIX veka nalazio u Uspenskom hramu grada Vladimira. 1919. godine predmet je bio predat Vladimirskom muzeju i tamo se nalazio do početka 1930-ih godina do vrhunca „poznatih“ staljinskih rasprodaja umetničkih dela. 1933. godine armila je napustila otadžbinu i dospela je u Francusku, u Pariz, gde su je od poznatog francuskog antikvara kupili članovi Društva prijatelja Luvra. Od 1934. godine ovaj predmet se nalazi u kolekciji Luvra.

Podjednako su zanimljive sudbine drugih eksponata, o kojima će ljudi moći da saznaju nešto na izložbi. Priprema se jaka i moderna informaciona podrška. Na primer, biće ponuđeno „virtuelno“ listanje drevnih rukopisa, koji su digitalizvoani. Za crkvene predmete je smišljeno „arhitektonsko okruženje“ – na velikim ekranima se prikazuju poznati manastiri i hramovi.

Od 1. oktobra izložba „Sveta Rusija“ će se preseliti u Sankt-Peterburgu i biće smeštena u Ruskom muzeju.