Nemačka i Austrija ukidaju karantin

Od 1. maja Nemačka i Austrija ukidaju embargo za najamne radnike iz zemalja Istočne Evrope, koje su stupile u EU 2004. godine. Za njih se realizuje jedan od četiri osnovna principa EU – pravo na slobodno kretanje radne snage. Trogodišnji karantin ostaje za građane Rumunije i Bugarske. U Beču, naročito u Berlinu dati događaj izaziva kod ljudi dvostruka osećanja. Većina Nemaca, po rečima bivšeg komesara EU Gintera Ferhojgena razmatra pad barijera kao potencijalnu pretnju svojim prihodima i životnom standardu. Temu razmatra komentator Sergej Guk i ekspert – šef odeljenja za probleme evropske integracije IMEMO Sergej Utkin.

Naslovi tipa Poljaci marširaju u nizu nemačkih medija dozvali su u sećanje stare klišee o najezdi poljskih vodoinstalatera. Koji se ne libe mizerne plate i otimaju komad hleba od potštenih Nemaca. Strahove podgrevaju i političari, i sindikalni lideri. Poslednji osim pomenutog razloga o polulegalnom dampingu upozoravaju: može da započne bankrot nemačkih firmi koje poštuju zakon, praćen porastom nezaposlenosti.

Oponenti negoduju. Velika Britanija i Švedska prvobitno nikakva ograničenja na radnu migraciju nisu za sebe uvodila. I nikakav veliki priliv došljaka nije primećen. Prema njihovom primeru većina starih članova EU postepeno je ukinula sve zabrane i ništa strašno se nije desilo. Naprotiv, popunjene su rezerve radne snage, između ostalog i kvalifikovane.

Prema proračunima nemačkog Instituta za istraživanje tržišta radne snage i profesija, nikakve negativne posledice Nemačkoj ne prete. Najverovatnije obrnuto. Ekspert Centra za međunarodne odnose u Varšavi Kristina Iglicka ne bez rezignacije konstatovala je za Špigel: Ne Nemci, već mi treba da se bojimo novog talasa migracije. Nama, Poljacima, oduzimaju radnu snagu, a kod nas niko neće da dođe.

Logika poljskog eksperta je jasna. Sada da čujemo mišljenje Sergeja Utkina.

Mislim da su bojazni malo preterane. Neće moći bez posebnih konflikta, ali ne mislim da će ti konflikti biti kritični. Jasno je da su bojazni na nivou svakodnevice. Ljudi se plaše da će njihova radna mesta biti data migrantima, i to može da se odrazi na nivo njihovog blagostanja.

Ako nikakva realna opasnost po domaće stanovništvo ne postoji, čime onda da se objašnje upozorenja sindikalnih lidera Nemačke? Nije valjda da im nedostaje prvomajskih parola?

Tačka gledišta Sergeja Utkina.

Sindikalni lideri su posebna tema. Oni su vrlo aktivni praktično u svim zemljama EU. I često njihova delatnost izgleda ne baš najprivlačnije. Sasvim je jasno da oni vukuu svoju stranu, zaboravljajući sve što se dešava unaokolo. Sa druge strane, to je jedan od oslonaca evropske socijalne države. I jedan od instrumenata pritiska na vlade, pokušaj političkih stranaka da privuku pažnju na svoje probleme preko problema migracije.

Procesi integracije unutar EU su nepovratni, sviđalo se to nekome ili ne. Sa realnošću se treba pomiriti. I treba li unapred pronalaziti sebi nevolju koje nema? Do potpunog mešanja radne snage na evorpskom prostoru za sada je daleko. Ali kretanja u tom pravcu se dešavaju.