Naučni grad još uvek nije sagrađen, ali već radi

Ruski inovacioni centar „Skolkovo“ u Podmoskovlju zasad postoji samo u virtuelnom režimu. Bez obzira na to, ovde već radi 35 kompanija, koje su stekle status učesnika inovacionog grada. Skoro trećina ima grantove za realizaciju projekata, koji odgovaraju jednom od pet prioritetnih smerova modernizacije ruske ekonomije: energetika, IT, telekomunikacije, biomedicinske i atomske tehnologije. Fond „Skolkovo“ planira da do kraja godine podrži stotinak inovacionih projekata.

Među prvih 35 učesnika „Skolkovo“ ušla je naučno-proizvodna grupa „Tradicija“ s projektom „Umna oprema“. To je niz pronalazaka koji treba da pomognu ljudima koji se bave opasnim profesijama, vatrogascima, spasiocima, radnicima na otklanjanju posledica nesreće, kaže direktor kompanije Anton Panfilov.

Zamislite situaciju, koja nam je, nažalost svima poznata. Teroristički akt, nesreća na putu i druge nevolje koje nam se događaju, a da ne govorim o strašnim tragedijama kao što su Černobilj ili Fukušima. Operativci, koji odlaze na lice mesta nesreće i kvara, nose breme problema, povezanih s izuzetno teškim psihološkim i fizičkim opterećenjima. I naravno, s rizicima po zdravlje. Za ljude koji se bave opasnim profesijama smislili smo čitavu liniju takozvane pametne zaštitne opreme. U njen sastav ulaze šlem, snabdeven kamerom na daljinsko upravljanje s visokom ekspozicijom i sredstvima za beleženje informacija. U kacigu je ugrađen trodimezionalni displej na koji iz kriznog štaba dospeva instrukcija: kako izvaditi zatrpanog čoveka, kako pravilno raščistiti gomilu ne otrovavši se izbacivanjem otrovnog gasa. Ili da se ne sruše ostaci konstrukcije.

„Pametna“ oprema je u stanju da obavi još jedan, vrlo važan zadatak – da ujedini različita nadleštva, koja učestvuju u radovima na spasavanju. Nažalost, u situaciji krize ona često rade neusaglašeno, kaže učesnik u projektu „Skolkovo“ Anton Panfilov.

Zato dolazi do zastoja u saobraćaju specijalnih mašina, dolazi do dupliranja mnogih radnji i potpunog nedostatka koordinacije napora. Dovoljno je da svakom saradniku damo „pametnu“ opremu i imaćemo informacije o tome gde se on nalazi. I postoji opcija za kontrolu njegovog psihofiziološkog stanja. Na primer, ako je spasilac u požaru dospeo u vanrednu situaciju, ako treba da mu se pruži pomoć, mi šaljemo signal: izvucite ovog vatrogasca, on se guši.

 Prvi kupci „pamente“ opreme za radnike operativnih službi jesu Ruske železnice. Nakon terorističkog akta 2009. godine u „Nevskom ekspresu“, koji je saobraćao od Moskve do Sankt-Peterburg kompanija je počela da snabdeva vozove za spasavanje u slučaju nesreće najnovijim specijalnim sredstvima. Danas ruski pronalazači rade na stvaranju sistema, koji će ujediniti informativne centre različitih struktura snaga i službi za brzo reagovanje uz pomoć interneta i najnovijih IT-tehnologija.