Impuls za razgovor o EvroPRO biće dat na najvišem nivou

Pitanje političkih garancija za neusmeravanje EvroPRO protiv ruskih nacionalnih interesa pokrenuće predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama na sastanku „osmorke“ u Dovilu 26-27. maja. Ovo je saopštio stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin.

Do sada su se reči SAD i NATO razilazile s delima. Na sastanku u Moskvi 2009. godine Dmitrij Medvedev i Barak Obama su se dogovorili da će Vašington uzimati u obzir ruske interese prilikom lociranja američke PRO u Evropi. A na Lisabonskom samitu Saveta Rusija-NATO 2010. godine izjavljeno je da će Moskva i Brisel zajednički stvarati sistem evropske bezbednosti.

Međutim, poslednji koraci SAD, između ostalog, odluka da lociraju rakete-lovce u Rumuniji nisu u skladu s ranijim dogovorima. A zatim, sudeći po kontaktima SAD i NATO s partnerima, elementi PRO će se pojaviti u Poljskoj i Turskoj. I premda su neki, između ostalog, Bugarska, odbili da učestvuju u ovim planovima, zapaža se rđava tendencija.

Da bi rad na stvaranju zajedničke PRO, gde će Rusija i NATO biti ravnopravni učesnici, bio nastavljen, Moskva treba da dobije garancije o tome da EvroPRO nije usmeren na njene nacionalne interese. Pritom, nisu potrebne usmene garancije, već na papiru, ističe predsednik Međunadleške radne grupe pri administraciji predsednika RF za saradnju s NATO po pitanjima PRO, stalni predstavnik RF pri NATO Dmitrij Rogozin.

Amerikanci ne žele da daju bilo kakve garancije. A mi insistiramo, zato što nam osmesi, tapšanje po ramenu i usmene garancije ne odgovoraju. Potrebna nam je jasnost u pogledu toga kuda nas pozivaju i da li nas uopšte pozivaju. Kakav se to sistem pravi, kakvo je njegovo usmerenje? Da li će on zaista biti povezan s potrebom hvatanja pojedinih raketa malog i srednjeg dometa iz pravca juga? Ili će taj sistem posedovati toliko široka ramena da mogu da blokiraju, između ostalog i međukontinentalne balističke rakete. A u Evropi ih ima samo Rusija.

Bezuslovno Baraku Obami neće biti lako da da takve garancije, posebno u svetlosti predsedničkih izbora koji predstoje iduće godine. Krajem prošle godine kad je kroz senat vrlo teško prolazio rusko-američki Sporazum o SNV-3, lider SAD je morao da obeća da dogovori s Moskvom neće uticati na odluke SAD u oblasti stvaranja globalnog sistema bezbednosti. Međutim, nije ozbiljno računati na to da će Rusija učestvovati u pregovorima čiji rezultat je neće zadovoljiti. S pozicijom Moskve u pisanom vidu ambasadore NATO je dan ranije upoznao Dmitrij Rogozin.

Izneo sam dokument na razmatranje ambasadora. To su politički principi saradnje na protivraketnoj odbrani u Evropi. Insistiramo na tome da se prvo razmotri arhitektura budućeg sistema PRO, njegova koncepcija. Jer, pre nego što se gradi kuća treba odobriti njen arhitektonski plan, a ne prvo podizati krov, a zatim pripremiti temelje za nju. A ovde se dobija upravo to. U NATO traže argumente da ne odgovore na naše logične zahteve. Pritom američka strana de-fakto već stvara elemente protivraketne odbrane u Evropi.

Problemi se sastoji u tome, smatra Dmitrij Rogozin, što dijalog na liniji vojnih lica prestiže politički dijalog i dalji razgovor o zajedničkoj izgradnji PRO bez političkog impulsa, bez usaglašavanja i fiksiranja jasne pozicije lidera strana je prosto nesvrsishodan. Krajem maja u francuskom Dovilu ovo pitanje će razmotriti predsednici Rusije i SAD. Moskva nije spremna samo da predlaže svoje, već i da sluša. Teško je reći u kakvom raspoloženju će na samit doći Vašington. Međutim, jedno je jasno – ako strane postignu kompromis, na sednici Saveta Rusija-NATO na nivou ministra odbrane 9. juna može se očekivati konstruktivan dijalog. U protivnom slučaju stvar može da se otegne ozbiljno i dugo.