Otvoreni dom sa pritvorenim vratima

Ruski mediji se šarene od naslova: Evropa zatvara granice, Ucena Berluskonija uspela, Šengen na pragu promena... Pri tome niko, po pravilu ne skriva zadovoljni osmeh: navodno, ujedinili se na demokratskim vrednostima, sad žanjite šta ste posejali. Ne, interesovanje ruskih građana za migracione probleme evropljana sasvim je ozbiljno. I jasno: već niz godina Rusija želi da postigne bezvizni režim sa EU. Do događaja u Severnoj Africi, činilo se, ostvaranje sna je blizu. Ali tu je privlačna ideja slobodnog kretanja po jedinstvenoj Evropi posustala pred masovnim prilivom migranata iz Tunisa i Libije. I skoro da je posvađala susede iz evropskog doma – Italiju i Francusku, Nemačku i Austriju, Nemačku i Italiju. Na kraju Silviju Berluskoniju i Nikoli Sarkoziju ipak je pošlo za rukom da se dogovore i usaglase opšti predlog popravki Šengenskog sporazuma. Evropski komesar za pitanja migracije Sesilija Malmstrem ih je odobrila. Reč je konkretno o članu br. 23 Šengenskog kodeksa i proširenju spiska uslova koji on sadrži pod kojima država može privremeno da uvodi pasošku kontrolu na granicama. Jedan od takvih uslova je snažan i neočekivan imigracioni pritisak.

Ipak, ne dočekavši zajedničku odluku, članovi EU započinju da deluju samostalno. O uvođenju carinske kontrole za dve-tri nedelje na granicama sa susedima- Nemačkom i Švedskom, izjavile su danske vlasti. Ovu lančanu reakciju kršenja Šengenskog sporazuma mogla bi da prekinu samo nova pravila obavezna za sve. Ali na nedavnom plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta popravke su izazvale oštru diskusiju. Po rečima evropskih poslanika iz Letonije Tatjane Ždanok njih su kritikovale sve frakcije izuzev krajnje desnih. A upravo Evropski parlament na kraju treba da usvaja korekciju šengenskih sporazuma. U svakom slučaju, ruske građane brine jedno: neće li se na kraju vrata jedinstvenog evropskog doma naći pritvorenim? Mišljenje rukovodioca Centra za politička istraživanja Borisa Šmeljova.

U suštini EU se sada suočila sa krizom politike slobodnog kretanja u Šengen zoni. Ispostavilo se da svi pokušaji da se preda rešenje ključnih pitanja koja osiguravaju nacionalnu bezbednost nadnacionalnom nivou ne uspevaju. Kao što vidimo, vlada svake zemlje štiti u prvom redu interese svopstvenih građana, a ne zajednice u celini. Mislim da će izgradnja konfederativne evropske države, u čijem pravcu se kreće EU, biti prikočena. Sada hitno treba da se rešavaju migracioni, finansijski problemi koji ljuljaju evropski brod. Ali verujem da on neće potonuti. Evropljani na kraju krajeva naći će kompromis prilikom korekcije Šengen sporazuma.

Neće li od aktuelne migracione krize postradati interesi Rusije? Naš ekspert smatra da neće. Ali ukidanje viznog režima između RF i EU ipak će se odložiti na duže vreme. Interesantan je još jedan zaključak koji izvodi ekspert Boris Šmeljov, analizirajući Strasti po Šengenu:

Evropa se suočava sa dvostrukim problemom. Njeno stanovništvo stari, priraštaj je praktično nulti. Potrebne su nove ruke. Oslanjanje na priliv migranata iz Istočne Evrope ne opravdava se. Tako da isti ti ljudi iz Azije, Afrike od kojih evropljani sada pokušavaju da se ograde u stvari preko su im potrebni kao radna snaga. Istina, privlačenje ove snage, njeno zapošljavanje treba strogo da se reguliše. Inače migranti mogu da se pretvore u ozbiljan faktor destabilizacije. I evo paradoksa: potpuna kontrola migracije praktično je nemoguća u okviru evropskih demokratskih procedura.

Jednom reči, vidi se nova evropska realnost. Nesrećni migranti iz Severne Afrike od kojih se ograđuju i Italijani, i Francuzi i Nemci, pa i EU u celini, samo su jače osvetlili njene probleme.