Rusija nema nameru da preuzme ulogu posrednika u libijskom konfliktu

Rusija nema nameru da preuzme ulogu posrednika u građanskom ratu u Libiji. S ovakvom izjavom danas je u Moskvi nastupio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon pregovora s predstavnicima zvaničnog rukovodstva ove severnoafričke zemlje.

Po rečima ministra, na sastanku, koji je održan u utorak s generalnim sekretarom Asocijacije „Islamski poziv“ Muhamedom Ahmad aš-Šerifom, koji je u Moskvu doputovao u svojstvu specijalnog predstavnika vlade Libije, izražen je poziv da se precizno ispunjavaju rezolucije Saveta bezbednosti OUN. Rukovodstvu Džamahirije je predloženo da konkretizuje svoju saglasnost s „putnom kartom“ Afričkog saveza, između ostalog, da izvede naoružane formacije iz gradova. Takođe, treba započeti saradnju s OUN radi isporuke humanitarne pomoći na celoj teritoriji Libije, kako bi sve ove korake kontrolisali međunarodni posmatrači, „čiji je sastav privatljiv za sve libijske strane“.

„Ne može se reći da je odgovor koji smo čuli negativan,“ rekao je Sergej Lavrov.

(...)

Rečeno nam je da su u Tripoliju spremni da razmatraju pristupe, zasnovane na „putnoj karti“ Afričkog saveza. Spremni su da u potpunosti ispune zahteve rezolucije SB OUN 1973. Jedino što su naši sagovornici istakli jeste potreba da i pobunjenici preduzmu slične korake i da NATO prestane s bombardovanjem. Mi ćemo podržati liniju specijalnog predstavnika Generalnog sekretara OUN za Libiju Abdelila Hatiba, usmerenu na to da sve strane u sukobu ubede da ne postoji vojno rešenje ove situacije i da što pre treba objaviti prestanak vatre. Ako uspemo to da učinimo, neće biti nikakvog razloga da se nastavi s bombardovanjem avijacije NATO, koje, kao što smo više puta pominjali, daleko prevazilazi okvire ciljeva sankcionisanih u rezolucijama SB OUN (...).

Glavno je, istakao je šef ruske diplomatije – da se usaglase rokovi i uslovi za sklkapanje primirja između strana radi početka dijaloga o budućnosti nove Libije. Čini se da danas više niko ne sumnja u to da će ovo biti već druga država.

U međuvremenu, NATO je izjavio da namerava da nastavi vojni pritisak na Gadafijev režim sve dok on ne prestane s napadima na pobunjenike. Ovo je izjavila zvanični predstavnik alijanse Oana Lungesku. Ovakva dejstva, usmerena na smenu režima u Libiji u korenu protivreče zahtevima rezolucije SB OUN 1970. i 1973. istakao je za „Glas Rusije“ ovlašćeni ministar inostranih poslova Rusije za prava čoveka, demokratiju i vladavinu prava Konstantin Dolgov.

(...)

Bombardovanje iz vazduha, kao i neprestani oružani sukobi libijske vojske i pobunjenika, dovode do pogibije mirnih stanovnika, uništenja civilne infrastrukture zemlje. Humanitarna šteta usled libijske krize i spoljne intervencije poprimila je zaista neprihvatljive razmere (...).

Usled bombardovanja koalicionih sila humanitarna situacija u Libiji se i dalje pogoršava, ističe diplomata. Raste broj žrtava među stanovništvom, povećava se ionako ogroman broj izbeglica i lica raseljenih unutar zemlje, koja su prinuđena da se spasavaju od ratnih dejstava. Zbog toga je poziv Rusije za hitan prekid vatre jedino ispravno rešenje u nastaloj situaciji. Sa zahtevom da se krvoproliće zaustavi Moskva se danas obratila zvaničnom Tripoliju. U najskorije vreme o ovoj poziciji biće obavešteni predstavnici opozicije u Bengaziju, obećano je u ruskom MIP.