Nemačka odustaje od atomske energije

Evropska komisija ne zna čime Nemačka namerava da zameni nuklearnu energetiku. Tako je Brisel prokomentarisao odluku Berlina da obustavi sve atomske centrale do 2022. godine. Vlada Nemačke se odlučila na takav korak posle havarije na japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima-1. Važnu ulogu su odigrale i demonstracije protivnika korišćenja nuklearne eregije: u nedeljnim protestima u Nemačkoj učestvovalo je oko 160 hiljada ljudi.

Posle martovske havarije na japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima-1 mnoge zemlje su počele da govore o opasnosti od korišćenja nuklearne energije u civilne svrhe. U nekim evropskim državama su čak bile obustavljene neke atomske centrale. A Berlin, po svemu sudeći, postaje pionir u potpunom odustajanju od nuklearne energetike. Odluka vlade je ispravna i pozitivna, uveren je ministar za zaštitu životne sredine i nuklearnu bezbednost Nemačke Norbert Retgen.

Smatram rezultat pregovora doslednim. To je jasna i dobra odluka koja je u prvom redu orijentisana na zaključke komisije za etiku.

Za vreme 14-satnog razmatranja pitanja u ministarskom kabinetu pojavili su se i protivnici takvog prilaza. Na primer, bio je odbačen predlog lberalne stranke da se potpuno obustavljanje nemačkih nulearki odloži za kasniji rok. Rezultati savetovanja su sledeći: sedam najstrijih atomskih centrala zemlje i havarisani reaktor Krumel, koji su već zamrznuti od marta, ostaće isključeni. Jedna od centrala će raditi u stend-baj režimu — u slučaju prekida električnog snabdevanja. Ostale treba da budu izvedene iz stroja do 2021. godine, a do kraja 2022. da se zaustave i tri najnovije nuklearne centrale.

Opozicija sa svoje strane smatra planove vlade dalekim od realnosti. Na očigledne minuse i finansijske rizike projekta ukazuju ne samo lideri stranke SPD, već i mnogi ugledni biznismeni. Cijena demontaže jedne atomske centrale dostiže 750 miliona evra. Ovaj proces traje oko 10 godina. Ne treba zaboravii ni na večiti problem za Nemačku — čuvanje nuklearnog otpada.

Za sada nije jasno ni čime tačno Nemačka namerava da zameni nuklearnu energiju. Istovremeno, po mišljenju većine eksperata, jedina realna alternativa atomskoj energetici danas je gas. A Nemačka je jedan od svetskih lidera u proizvodnji opreme za termocentrale sa gasnim turbinama. Ako se na to oslanja plan Berlina, tada postoje šanse za uspeh, smatra direktor Fonda za energetsku bezbednost Rusije Konstantin Simonov.

Već sam izračunao: ako Nemačka zameni nuklearnu energetiku gasom, biće joj potrebno 34 milijarde kubnih metara. To deluje tako masovno, ne zaboravite, reč je o 2022. godini. A za 11 godina postoje sve mogućnosti da se za to pripremi. Rusija je upravo završila izgradnju prve linije gasovoda Severni tok — to je 25 milijardi kubnih metara gasa. Naredne godine završiće se izgradnja druge liije — to je još 20 milijardi kubnih metara.

Ako Nemačkoj zaista pođe za rukom da realizuje prelaz na nenuklearnu energetiku do 2022. godine, njen primer će možda nadahnuti i druge.