Koliko koštaju grčki rizici?

Parlament Grčke pružio je votum poverenja vladi premijera Georgiosa Papandreua. To pruža šansu za odobrenje budžeta, koji predviđa nove stroge mere štednje. Glasanje po tom pitanju grčki zakonodavci će sprovesti u utorak, 28. juna.

Odobravanje smanjenja troškova i sprovođenja masovne privatizacije u parlamentu obaveza je uslov MMF i EU za izdvajanja nove kreditne tranše Grčkoj početkom jula. Da podsetimo da paket pomoći Atini, odobren prošle godine, dostiže 110 milijardi evra. Bez ovog novca Atina neće isplatiti čak ni kamate za prethodne dugove. Ipak za obične Grke to znači smanjenje plata, socijalnih doprinosa i radnih mesta. Grci na to ne žele da pristanu. U zemlji se redovno dešavaju masovne akcije protesta i štrajkovi.

Ali i oni koji treba da osiguraju ovu pomoć spolja, osećaju određene teškoće. Već danas je jasno da bez pomoći velikih privatnih banaka Evropa neće moći. Nije ih jednostavno zainteresovati, pošto oni već imaju na bilansu grčke dugove. Prema proračunima Dojče Banke, od 340 milijardi evra grčkog duga oko 80-90 milijardi evra drži Evropska Centralna Banka, 50-60 milijardi banke Grčke i isto toliko strane banke, uglavnom nemačke i francuske. Ostali deo duga poseduju globalni fondovi i osiguravajuće kompanije. I ako stvar stigne do bankrotstva, grčke banke će jednostavno nestati. Ali u strani kreditori će bitno postradati, pošto će izgubiti pravo da traže povratak sredstava, uloženih u obligacije.

Kako bi se izvuklo iz prethodnih gubitaka i kako se ne bi dopustili novi, u plan spasavanja Grčke uključiće se evropske banke. Pitanje je pod kojim uslovima će se to desiti, ističe stariji analitičar investicione kompanije „Cirih Kapital Menadžment“ Oleg Duškin.

Razmatraju se dve varijante – prinudno učešće privatnih investitora u rekonstrukciji grčkog duga ili dobrovoljno. EU je sklona varijanti da je neophodno pozvati banke u dobrovoljnom pretku. Radi toga mogu da se primenjuju metode stimulisanja. Ali faktički ispada da će banke biti primorane da se na to odluče. Pošto drugog izlaza nema. Drugi paket pomoći Grčkoj, koji će bit gotov do 11. jula, podrazumeva da će privatni investitori najverovatnije učestvovati u programi pomoći grčkoj vladi.

Druga relana opasnost je u tome što su rejting-agencije upozorile: svaka varijanta rekonstrukcije dugova Grčke ili kašnjenje isplate kamate za kredite biće procenjeni kao bankrotstvo.

Kako da se u takvoj situaciji za grčke hartije zainteresuju komencijalne banke, analitičari ne mogu da odgovore. Nesumnjivo je jedno- za svoje rizike oni će tražiti prilično, uveren je direktor UK Finam Menadžment Sergej Hestanov.

Kako bi privatne banke učestvovale u spasavanju Grčke, neophodne su jasne i formalno propisane garancije EU. Vrlo je problematično danas dobiti takve garancije. Dobar pokazatelj je cena osiguranja od bankrotstva. Ova cena sada iznosi nekoliko desetina odsto, što je mnogo više nego prihod od grčkih obligacija. To govori o tome da kada bi Grčka tražila novac na otvorenom tržištu, bez ikakvog osvrtanja na garancije, to bi je koštalo mnogo. Znak da privatni investitori bez formalnih garancija ne veruju Grčkoj kao kreditoru.

Verovatno će privatni investitori učestvovati u spasavanju Grčke, mada će to učešće biti najverovatnije simbolično.