EU: novi izazovi i stari prilazi

Briselski dvodnevi samit Saveta Evropske unije, koji se otvario u četvrak, biće završni događaj šestomesečnog predsedavanja Mađarske EU. Ovaj period bio je najdramatičniji u istoriji EU, koja se suočila sa nizom globalnih izazova. Temu nastavlja analitičar Petar Iskenderov.

Finansijsko-ekonomska kriza, koja je dovela na ivicu defolta nekoliko zemalja članica EU, destabilizacija situacije na spoljnim granicama Evrope, bujice migranata iz Severne Afrike, konačno smrtonosni crevni bacil koji kao da se pojavio ni od kuda – svi ovi problemi proveravaju na izdržljivost jedinstvenu Evropu. I ovde treba odati priznanje rukovodstvu EU. Radeći u uslovima strogog deficita vremena, pošlo mu je za rukom da izbegne najopasniji razvoj događaja, koji preti krahom zone evra i šengenskog bezviznog sistema.

A aktualnom zasedanju Evropskog saveta rezimiraju se prvi rezultati funkcionisanja evropskog semestra – novog mehanizma koji koordinira ekonomsku politiku zemalja članica EU.

Ali ako gledamo sa tačke gledišta operativnog, tačnije „protivpožarnog“ reagovanja na tekuće probleme, EU je teško staviti ozbiljne primedbe, dok u pogledu ranog upozoravanja na krize stvar stoji mnogo drugačije. Teško da će biti preterano ako se kaže da su i finansijsko-ekonomski problemi, i migraciona kriza, i uvlačenje Evrope u konflikte u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku bili posledica istovremeno nejasne i preterano ambiciozne politike EU prethodnih godina. Odrazila se i vrtoglavica od uspeha realizacije programa proširenja, jedinstvene valute i šengenskog prostora. A Lisabonski sporazum o reformama, proguran preko glava sopstvenih birača, stvorio je iluziju da su svi problemi Jedinstvene Rusije ostali u prošlosti. Umesto objektivne ocene stanja stvari u ekonomskoj oblasti, analiza uzroka uvećanja nacionalizma i ksenofobije, mnogi lideri zemalja članica EU videli su sebe kao gospodare sudbina ne samo Evrope, već i čitavog sveta. Ne čudi što su dva spoljna faktora – finansijska kriza koja je došla preko okeana i priliv migranata iz Severne Afrike – bacila lidere EU u stanje geopolitičkog šoka, istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

Oni i dalje ne mgou da predlože realni izlaz iz krizne situacije, u kojoj su se našle najproblematičnije države, kao što su baltičke zemlje, i druge, između ostalog one koje su nedavno stupile u EU. Evropska komisija računa na finansijske prilive od mnogo milijardi koje za grčku, protugalsku ekonomiju i ekonomiju drugih zemalja, ali izbegavaju razmatranje opšteg modela socijalno-ekonomskog funkcionisanja EU. Slična situacija se vidi i u spoljnoj politici EU. Umeso promišljenog građenja odnosa sa susedima, EU plovi upozadini vojno-političkih interesa SAD i NATO-a. Ne rešivši problem Kosova, EU je prešla na vojnu smenu režima u Libiji, a sada se sprema da realizuje sličan scenario u pogledu Sirije. Slična politika potkopava jedinstvo same EU i zaoštrava njene sopstvene socijalno-ekonomske i političke probleme.

Kao jednu od mera suprotstavljanja prilivu izbeglica i ilegalnih migranata učesnici samita EU nameravaju da aktiviraju do 2012. godine unificirani evropski sistem pružanja azila, kako bi se izbegla različita tumačenja datog problema od strane pojedinih zemalja. Pitanje je samo u tome zašto to nije bilo učinjeno u preventivnom poretku. Nije valjda zato što je rukovodstvo EU previše dugo reagovalo na nove izazove starim prilazima?