NATO će ove nedelje reći gde su bačene bombe

London – Lideri NATO-a će ove nedelje, posle osam godina prikrivanja informacija, konačno saopštiti srpskoj vladi gde je Severnoatlantska alijansa bacila na hiljade kasetnih bombi tokom bombardovanja Srbije 1999, piše u jučerašnjem broju londonski „Indipendent”. „NATO sada ima sve potrebne podatke i namerava da ih saopšti Srbima sledeće nedelje”, izjavio je neimenovani portparol britanskog Forin ofisa, a preneo liberalni i proevropski dnevnik. Kako navodi „Independent”, komandanti NATO-a popustili su pod pritiskom stranih vlada i lobija i sada će predati sve koordinate za više stotina položaja, dok se vlasti u Beogradu nadaju da će to doprineti pronalaženju više hiljada komada municije koji se još nalaze u nekim delovima Srbije.

Obećanje NATO-a će okončati odlaganje saopštenja koje su osudile organizacije za ljudska prava, a jedna britanska ministarka opisala kao „sramotu”, ocenio je „Indipendent”.

Britanski ministri su ovog leta priznali da koordinate bombardovanja nisu predate Beogradu uprkos zahtevima srpskih vlasti. Poslanik konzervativne stranke lord Elton, vodeći aktivista za borbu protiv kasetnih bombi, kaže da su ministri sredinom maja potvrdili da su koordinate date NATO-u i da je Alijansa trebalo da ih preda Srbiji. „To je osam godina opasnosti za decu. Zašto ne možemo da pošaljemo svoje koordinate direktno i da nateramo ostale da urade isto”, upitao je lord Elton.

Veruje se da je iz aviona ratnih vazduhoplovstava Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije bačeno više od 2.000 kasetnih bombi, sa 380.000 raspršenih delova, tokom tromesečne operacije NATO-a u proleće 1999.

Severnoatlantska alijansa je bacila 531 kasetnu bombu tipa RBL755, koje su prevashodno namenjene za uništavanje tenkova i drugih vrsta oklopnih vozila.

Međutim, ova praksa je naišla na oštru osudu kada su za vreme kampanje NATO-a od kasetne municije počeli da ginu srpski civili.

NATO je posle operacije priznao da je najmanje pet odsto bombi promašilo metu, što znači da se širom Srbije i Kosova i Metohije još nalazi skoro 20.000 neeksplodiranih raspršenih delova kasetnih bombi.

Na jednoj konferenciji početkom ove godine, moglo se čuti da je od 1999. od kasetne municije poginulo najmanje šestoro Srba, uključujući tri deteta, a ranjeno 12 ljudi, od kojih su šestoro deca.

Najstrašniji incident dogodio se za vreme kampanje, kada je petoro albanske dece poginulo tako što je sedmoro njih pronašlo i uzelo jednog od „žutih ubica”, misleći da je u pitanju igračka. „Indipendent” navodi tvrdnje srpskih zvaničnika da je kasetnim bombama „zagađena” površina od najviše 23 kvadratna kilometra u šest oblasti, dok su poljoprivredni radovi zabranjeni u nekoliko ruralnih oblasti.

Kritičari tvrde da je sada možda kasno za uklanjanje više hiljada komada stare i nestabilne municije, navodi „Indipendent”, podsećajući da je zvanični London izdvojio 86.000 funti za opremu namenjenu srpskom Centru za uklanjanje mina.