"Štimovanje“ nacionalnih instrumenata

Rusija planira da svake godine izdvoji 500 miliona rubalja (18 mil. dolara) za realizaciju državne nacionalne politike. Sredstva će biti usmerena na informacionu kampanju, mere za usklađivanje odnosa između naroda Rusije i jačanje državnog jedinstva.

Na teritoriji Rusije živi preko 150 naroda, koji govore na sopstvenim jezicima. Većina je malobrojna i živi na ograničenoj teritoriji. Samo sedam broji preko jednog miliona – Rusi, Tatari, Ukrajinci, Baškirci, Čuvaši, Čečeni i Jermeni. „Postoji jedna tema, koja je složena za našu zemlju, - izjavio je na nedavnom zasedanju Saveta za razvoj građanskog društva i prava čoveka predsednik Dmitrij Medvedev – to je usklađivanje međunacionalnih odnosa.“ S ovim ciljem se u zemlji od 2009. godine realizuje kampanja „Naroda ima mnogo – zemlja je jedna“ – video klipovi socijalne reklame, koji govore o narodima Rusije i onome što ih ujedinjuje, prikazuju se preko federalnih i regionalnih televizijskih mreža. Već su ih videli milioni stanovnika Rusije, kaže ministar za regionalni razvoj RF Viktor Basargin.

Glavni cilj akcije, po rečima ministra, jeste „informisanje naših sugrađana, posebno dece i omladine o kulturnoj raznovrsnosti Rusije, tradicijama naših naroda kao delotvorno sredstvo za prevenciju ksenofobije“. Za rešavanje ovog zadatka takođe su izdata dva fundamentalna izdanja ilustrovanog „Atlasa kulture naroda Rusije“, s dvd-verzijom, što će mu omogućiti da postane odličan interaktivni školski priručnik za učenike i studente. A u najskorije vreme se planira snimanje serije dokumentarnih filmova o malobrojnim narodima Severa i njeno prikazivanje na centralnim ruskim televizijskim kanalima. Uopšte, za podršku starosedelačkih naroda Severa iz federalnog budžeta svake godine se izdvaja više od 200 miliona rubalja (7 miliona dolara).

Posebnu pažnju vlada Rusije posvećuje situaciji na Severnom Kavkazu. Ozbiljnim izazovom ministar regionalnog razvoja smatra ekspanziju međunarodnog terorizma, slabu opšterusku identičnost omladine Severnog Kavkaza, odlivanje ruskog stanovništva, koje je sačuvalo nepoverenje prema vlasti zbog korupcije, klanova i nezaposlenosti.

Imidž Severnog Kavkaza se povezuje s borbenim dejstvima, terorizmom i nestabilnošću. A pre samo 20-ak godina, - s gorčinom ističe Viktor Basargin – asocijacije su bile druge – kavkaska gostoljubivost, odmor u banjama Kavkaza, Elbrus, Dombaj i Kubačinski zanati.

Po nalogu premijera Vladimira Putina Ministarstvo regiona RF izrađuje program razvoja Severokavkaskog federalnog okruga (SKFO), koji će stići u vladu do 1. avgusta 2011. godine. U okviru strategije do 2020. godine se planira da u SKFO započnu veliki investicioni programi i da se stvore proizvodni kapaciteti, koji će omogućiti da se obezbede radne mesta, pre svega za omladinu u regionu.

Međutim, snagama jednog ministarstva, uveren je šef nadleštva, međunacionalni problemi se ne mogu rešiti. To su pokazali događaji na Manježnom trgu u decembru 2010. godine kad je u centru ruske prestonice održana serija masovnih mitinga i uličnih sukoba starosedelaca s migrantima iz kavkaskih republika, koji su usledili nakon što je u Moskvi ubijen fudbalski navijač Jegor Sviridov. „Društvo mora postati svesno da je usklađivanje međunacionalnih odnosa stvar sveg građanskog društva. Dok se ono ne bude posvetilo ovim problemima, - smatra ministar za regionalni razvoj – nećemo moći ništa da učinimo.“