Srbija mora finansijski, pravno i logistički da pomogne odbranu haških optuženika

Kolonijalni status u kome se nalazi Srbija, oličen u delovanju režima Borisa Tadića i njegovih brisleskih poslušnika, prema sopstvenom narodu ponovo je potvrđen danas hapšenjem poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića, bivšeg predsednik Republike Srpske Krajine.

Od istih onih koji se ni oglasili nisu kad su iz Haga puštani osvedočeni zločinci Limaj, Haradinaj, Orić ili kada je srbsko pravosuđe svojim nedelovanjem činilo zločin prem sopstvenom narodu u slučaju Ganića, Purde i Ilije Jurišića, ponovo slušamo etičke tirade o našim moralnim obavezama prema sebi, EU, SAD i ko zna kome još.

Posle svih ovih godina i svega što se desilo, svaka priča o Haškom tribunalu je ispričana: ljudi dobro znaju ko ga je i zbog čega osnovao, ko njim upravlja, kome se u Hagu najviše sudi i zbog čega se u Hagu ne sudi onima koji su naodgovorniji za dešavanja u ratovima na Balkanu tokom 90-ih godina. Jasno je zašto je zaista uhapšen Goran Hadžić (kao i brojni pre njega). Srbi utamničeni u Hagu stradaju jer nisu dozvolili da se u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji dogodi novi Jasenovac.

Želimo da ovim saopštenjem, pored protesta zbog hapšenja Gorana Hadžića, uputimo poziv Borisu Tadiću da se, u pauzama između pregovora sa Hašimom Tačijem, i grljenja sa Bakirom Izetbegovićem, posveti i obavezama koje ima prema srbskom narodu. Mogao bi u pogledu Haga da se ugleda na svog prijatelja Ivu Josipovića, i pomogne odbranu srbskih zatvorenika u Hagu na isti način kao i Hrvatska: finansijski, pravno i logistički.