Ruske vojne baze na granici s Kosmetom?

Beograd - „Jedno je biti nečiji partner i ravnopravni saradnik, a sasvim drugo član organizacije koja podrazumeva striktne, skupe, teške i ne uvek pravedno raspoređene obaveze. Kako je moguće da Srbija pristupi vojnom savezu koji nas je najpre bombardovao, potom vojnim snagama došao na Kosmet i onda - mimoilazeći Savet bezbednosti i ignorišući UN - priznao jednostrano proglašenu nezavisnost jednog organskog dela naše zemlje „, kazao je nedavno Koštunica reagujući na ovakvu mogućnost. Premijer je kao odgovor Srbije na ovakav opasan američki scenario svima stavio do znanja da nećemo ući u Severnoatlantsku vojnu alijansu, o čemu se govorilo nedeljama unazad. Srpska vlast, čini se, još nema jedinstvenu politiku o ovom pitanju, što je potvrdio i Koštunica pozvavši ponovo sve „relevantne stranke da pripreme odgovor, pre svega za NATO kao glavnog aktera bez koga takvog razvoja događaja ne bi ni bilo“. Nameće se pitanje da li je taj odgovor jednostavan - da Srbija neće pristupiti NATO paktu ili podrazumeva i još neke bitne „detalje“? Kako odmeriti da naš odgovor ne bude prekid odnosa, a da ipak pokažemo da imamo svoje ja? U premijerovoj stranci i dalje insistiraju na okretanju leđa NATO, ali ne isključuju ni „druge varijante“. S druge strane, stručnjaci strahuju da „Srbija nema veliki manevarski prostor u slučaju proglašenja nezavisnosti svoje južne pokrajine“.

- U slučaju priznavanja nezavisnosti Kosmeta od strane Amerike postavlja se pitanje svrsishodnosti članstva u bilo kakvim evropskim institucijama, a o NATO i da ne govorimo. Neće Albanci da nam oduzmu teritoriju, već NATO koji pravi svoju državu na Balkanu. Srbija ne treba da beži ni od mogućnosti izgradnje ruskih baza na svojoj teritoriji bliže Kosmetu, što bi mogao biti jedan od naših odgovora Americi - kazao nam je Marko Jakšić, član srpskog pregovaračkog tima. Naš sagovornik je dodao da bismo jedino na taj način mogli da povratimo našu teritoriju.

- Naš odgovor ne podrazumeva samo da nećemo ući u NATO, već će se priznavanje nezavisnosti sigurno odraziti i na odnose sa njenim članicama. Ipak, smatram da ne treba sada jasno i glasno govoriti koji će biti konačan odgovor Srbije na takav scenario. Samo treba imati u vidu da ako vam neko lupi šamar, sigurno nećemo okrenuti i drugi obraz. To bi bio politički mazohizam i najgora perverzija - dodao je Jakšić.

Sa njim se ne bi saglasio Milan Nikolić, politički analitičar koji je ubeđen da nam je mesto u EU i NATO, a smatra i da Srbija nema veliki manevarski prostor kada je u pitanju odgovor države na proglašenje nezavisnosti Kosmeta.

- Nećemo imati mnogo izbora ako se to dogodi. Neki od odgovora bi bili ne ući u Partnerstvo za mir, NATO, veća saradnja sa Kinom i Rusijom i eventualno da se nešto uradi sa Republikom Srpskom, da se ne dozvoli njeno ukidanje. Odgovor bi bio i zahlađenje odnosa sa SAD, ali to ne bi bilo pametno rešenje. Možda bi se mogle ojačati veze sa Rusijom - rekao nam je Nikolić. Mogućnost pravljenja ruskih vojnih baza u Srbiji njemu ne izgleda korisno, jer, kako nam je rekao, šta bi bilo sa tim bazama kada se problem Kosmeta prevaziđe?

- To bi moglo da ima kontraefekte. Pitam se samo da li se isplati da uđemo u klinč slonova kakvi su Rusija i Amerika? Pre mi se čini da je pominjanje dela vlasti da nećemo u NATO način da se Rusi zadovolje dok se Kosovo ne razreši i, naravno, zadovoljenje jednog velikog dela birača u Srbiji - dodao je on.