Sankcije EU protiv Sirije besmislene

Moguća strana vojna invervencija na strani opozicije neće doprinositi demokratizaciji Sirije. Takvo mišljenje izrazio je predsednik komiteta Saveta Federacije za međunarodne psolove Mihail Margelov, komenatrišući nameru niza zemalja Zapada da proguraju kroz SB UN rezoluciju sa osudom vlade Sirije za gušenje istupanja opozicije. Parole slobode i ravnopravnosti na Bliskom Istoku često prikrivaju druge planove i ciljeve, pojasnio je on. Još se ne zna kakav će biti konačni politički raspored snaga u Egiptu posle „arapskog proleća“.

U tom kontekstvu predsednik međunarodnog komiteta Saveta Federacije obratio je pažnju na to koje snage čine sirijsku opoziciju. Po nekim podacima, to nije čisto svetovna opozicija, mada ona nastupa pod parolama demokratizacije režima, podvukao je Margelov, koji se sastajao sa predstavncima raznih političkih snaga Sirije koje su posetile Moskvukrajem juna.

Između ostalog, neki stručnjaci na Bliskom Istoku smatraju da su pokušaji EU da putem sankcija prinude vladu Asada na aktivniji dijalog sa opozicijom besmisleni i da se preduzimaju samo zato da se bar nekako označi političko prisustvo EU u tom regionu. Pred našim mikrofonom je urednik moskovskog biroa TV kanala Al-Alam Abedala Isa, koji lično poznaje predsednika Asada i neke predstavnike opozicije.

Predsednik Sirije više puta je izjavljivao da je spreman na dijalog i da će pregovarati sa opozicijom. I zaista, bio je niz sastanaka, između ostalog u Damasku. Ali trenutno narod je već na ulicama, nemoguće je zaustaviti ga. Ni opozicija, ni zvanične sirijske vlasti ne mogu da kontrolišu gomilu. Zemlja sada živi u haosu, u situaciji raskola unutar društva, unutar armije. I sankcije EU nikako ne mogu da utiču na stav predsednika Sirije i njegovog okruženja, zato što dok narod i vlast ne počnu da slušaju glas razuma, nikakav normalni dijalog se ne predviđa. A narod više nema poverenja ni prema vlasti, ni prema opoziciji.

Potrebno je čudo da se reši sirijsko pitanje. Putem nasilja to se ne može postići: što se više krvi bude prolilo, to će manje biti šansi za građansko pomirenje. A politička rešenja u takvim haosu su u principu nemoguća. Potrebna je solidarnost arapskih i zapadnih zemalja koje su u kontaktu sa Sirijom, pre svega Rusije, kako bi se našlo neko kompromisno rešenje i zemlja se ne bi podelila i krenula po libijskom ili iračkom scenariju.