Happy Birthday, mister Obama!

Glavni poklon za jubilej od pola veka predsednik SAD je dao samom sebi. Barak Obama je uspeo da nagovori senatore i kongresmene da pristanu na kompromis u vezi s limitom državnog duga i na taj način – neka i na neko vreme – da spasi vodeću svetsku ekonomiju od defolta. 2009. godine postavši prvi u istoriji SAD predsednik-Afroamerikanac, on je prihvatio zemlju, opterećenu dvama dugim ratovima i finansijskom krizom. I obećao je da će rešiti ove probleme. Da li je Obama uspeo da ispuni makar deo predizbornih obećanja do svoje 50-godišnjice? Ovo pitanje danas postavljaju analitičari.

Od Baraka Obame su ljudi očekivali čudo. I ne samo američki birači, već i veliki deo međunarodne zajednice. 44. predsedniku SAD je čak uručena Nobelova nagrada za mir. Međutim, prekomerna očekivanja su za njega i predstavljala glavni problem, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ član-dopisnik Ruske akademije nauka Vilen Ivanov.

Prvo je izgledao kao čovek, koji je zaista raspoložen za mirotvornu delatnost, za prekid očiglednih agresivnih dejstava od strane Sjedinjenih Država. To što je dobio Nobelovu nagradu predstavljalo je svojevrstan avans: nagrada nije bila toliko za dela, koliko za obećanja. Međutim, rat u Avganistanu nije bio „uspešniji“, učestvovanje u libijskoj avanturi smanjuje njegov autoritet u očima svetske javnosti. Ukratko rečeno, to je političar neispunjenih obećanja.

Što se tiče odnosa s Rusijom – ovde je bilo objavljeno restartovanje. Praktično se ovo obnavljanje ogledalo, pre svega, u potpisivanju novog Sporazuma o SNO. Međutim, ni tu nije bilo bez kašike katrana, nastavlja Vilen Ivanov. S tačke gledišta dijaloga, koji Obama vodi s ruskih predsednikom, spolja sve izgleda pristojno. Međutim, u svemu što je vezano za PRO on uopšte ne pristaje ni na kakve realne ustupke iako je čak i onima koji nisu stručnjaci jasno – PRO je usmeren protiv Rusije, a ne protiv Irana – koji uopšte nema moćne rakete.

Očigledno je da su protivraketni planovi Obame izazvali nezadovoljstvo i kod saveznika Vašingtona za NATO – uglavnom, u zemljama Istočne Evrope. Jer, prvobitno se pretpostavljalo da će se rakete i radari pojaviti u Češkoj i Poljskoj – što se tamo očekivalo s nestrpljenjem. Obamina koncepcija je odložila ovu perspektivu na neodređeno vreme, premestivši akcenat na protivrakete morskog baziranja.

Međutim, i glavna drama – finansijska – se zahuktala upravo pre jubileja Baraka Obame. Dugotrajna finansijska kriza, čiji su „roditelj“ bili iste ove Države, odredio je svu delatnost predsednika u oblasti ekonomije, ističe član Međunarodnog saveza ekonomista Igor Didenko.

U principu, defolt Sjedinjenih Država je uspešno odložen. Međutim, problemi u ekonomiji još uvek rastu, velika je nezaposlenost. I Obama – posebno u predvorje budućih izbora – prosto je prinuđen, s jedne strane, obećavaju socijalne olakšice i smanjenje poreza, s druge strane, da razmišlja o tome kako da popuni blagajnu. (…)

I glavni zaključak – bez obzira na sve minuse, šanse Baraka Obame da bude izabran za drugi predsednički mandat prilično su visoke smatraju analitičari. Dakle – Happy birthday, mister predsedniče!