Spušten rejting SAD – svi pate

Spuštanje kreditnog rejtinga SAD od strane agencije Standard&Poor’s uticalo je na sve svetske berze sirovina i fondova. Berze Nemačke i Francuske, otovrene u ponedeljak, odmah su pokazale pad kotacija. Ruski MMVB ispostavio se niži u odnosu na petak za 2%. Azijski pokaztelji su pali do minimuma u dve poslednje postkrizne godine. Primetno se smanjila potražnja za naftom. Jednostavnije govoreći, u minusu su svi, osim zlata – u kontekstu nestabilne situacije investitori nevide drugo pouzdano mesto za ulaganje.

Odluka Standard&Poor’s koštaće SAD 100 milijardi odlara godišnje, prognozira Dži Pi Morgan. Upravo toliko će se povećati isplate na osnovu dužničkih obaveza. Sa svoje strane, poskupeće krediti unutar zemlje – povećaće se hipotekarne stupe, kamate za zajmove za kupovinu automobila, servisiranje plastičnih karata.

Opasnost situacije se sastoji u tome što je smanjivši rejting SAD, Standard&Poor’s stvorio opasan presedan. Sada rejtinzi vodećih ekonomija mogu da se sruše jedan za drugim. Eksperti već nazivaju narednim pretendentom na pad Francusku. Uzimajući i tako nestabilnu finansijsku sitauciju u EU, slične perspektive us tanju su da konačno potkopaju poverenje prema evru. Evropska CB pokušava da spase situaciju, kupujući akcije evropskih zemalja na sekundarnom tržištu. Ali ova mera će se ispostaviti, blago govoreći, slaba u kontekstu svetskih tendencija.

Dolar je nepouzdan, evro nestabilan, nafta u kontekstu pada proizvodnje postaje manje likvidna. Najbrži su krenuli da prebacuju sredstva u zlatne poluge. Cijena skupocenog metala je skočila, oborivši novi rekord i prevladavši psihilošku barijeru od 1700 dolara za uncu. Alitoliko velika ljubav prema zlatu može danaduva još jedan mehur, koji će odmah da pukne. Kako se ne bi desilo najgore po svetsku ekonomiju, kada investitori uzimaju svoja sredstva i kriju ih u slamaricu, pravo je vreme da se razmisli o uvođenju svetske rezervne valute, smatra ekspert za prestrajanje svetske finansijske arhitekture IMEMO RAN Dmitrij Smislov.

Najradikalniji projekat je zamena dolara jedinstvenom univerzalnom svetskom valutom. U te svrhe još 70-ih godina planirano je formiranje specijalnih prava pozajmljivanja. Tada Amerikanci nisu hteli da dolar gubi ulogu monopolske valute, i taj plan nije bio realizovan. Ali sada o njemu se govori se češće, pri čemu sa raznih strana. Ova ideja je bila na programu Rusije, sa kojim je ona istupila na samitu dvadesetorice u Londonu. Kina prilično uporno govori o tome sada. Mnogi ekonomisti, čak američki, razmišljaju o ideji zamene dolara nekom novom rezervnom valutom.

Nesumnjivo, to je vrlo težak posao. Mnoge zemlje čuvaju ogroman obim rezervi u američkoj valuti. Između ostalog, Kina drži obligacije SAD na sumu od preko trilion dolara. U Japanu ih je nešto malo manje. Teško je prebaciti ih u druge fondove, pa i opasno je. Za sada autoriteti u svetu ekonomije pokušavaju da obustave paniku na tržištima, izjavljujući o poverenju aemeričkim državnim obligacijama. Da li će to pretegnuti negativnu prognozu analitičara i zaustaviti bekstvo investitora, ne zna se, ali drugog jasnog plana kod vodećih finansijskih sila nema. I svest o tome samo pojačva paniku.