Čavezova bolest i budućnost Venecuele

Saopštenje o dve operacije kojima je na Kubi podvrgnut Hugo Čaves venecuelanci nisu prihvatili podjednako. Njegovi pobornici – sa zebnjom i saosećanjem, radikalna opozicija – sa neskrivenom radošću. Sve zavere, svi atentati na njega u poslednjih deset godina su se završavali krahom, ali metastaze raka svakako predstavljaju ozbiljniju pretnju. Bolest koja napreduje će se pretvoriti u revanš opozicije i na kraju će dovesti do pada „režima“!

U sedištu neprijatelja „Komendantea“ našli su se i neki koji nisu poverovali u njegovu bolest: to je, kao, lukava propagandna kombinacija koju su izmislila braća Kastro da bi se, uoči venecuelskih predsedničkih izbora 2012. godine „održao rejting“, strateškog saveznika. Kao, scenario je jednostavan: uzbuđujući izveštaji o Čavesovom stanju zdravlja u jednom trenutku, koji će biti politički u pravom trenutku, će se zameniti saopštenjima o „neverovatnom isceljenju“. Efekat delovanja na mase će biti zagarantovan: predsednik je opet dobio bitku sa sudbinom, i tako potvrdio svoju ulogu istorijskog mesije!

Verziju Čavesove bolesti koju šire venecuelanski opozicionari prati i druga, koju šire ljudi, koji veruju u Čavesa: odgovornost za njegovu iznenadnu bolest snose tajne službe Izraela i SAD. U karakterističnoj publikaciji novinara Osvalda Lealja na venecuelskom portalu aporrea.orgse pod nazivom „Čavese, zar su te otrovali? Virusom iz laboratorije?“ (01.07.11)tvrdilo se da je neprijateljska agentura uspela da prevari čuvare predsednika i da protiv njega iskoristi „tehnološku novinu“ sa daljinskim dejstvom ili nešto slično iz arsenala za naručena ubistva. O.Lealj je imenovao nekoliko političara, koji su nestali sa ovog sveta na vreme, baš „zgodno“ za njihove neprijatelje: palestinac Jaser Arafat, argentinac Nestor Kiršner, kao i Viljjam Lara, guverner države Guariko, prijatelj i ratni drug Čavesa, koga su mnogi videli kao najverovatnijeg Čavesovog naslednika. Setili su se i „bolesti raka“ predsednika Paragvaja Fernanda Luga, koji je u politici pokušavao da se distancira od „kuratora“ iz SAD. Pošto je neočekivano oboleo on je primao hemoterapiju u Brazilu i povremeno nije mogao da rukovodi zemljom. Na kraju je upravljanje državom predato njegovom zameniku koji je bio favorit Vašingtona. Međutim, u svakom pomenutom slučaju, iluzija da se smrtna bolest „prirodno pojavila“, ili da je smrt došla kao posledica nesrećnog slučaja, sudara i t.d. može da izazove sumnju, ali ne daje pravu bazu za konkretnu tužbu.

Neki konstatuju da onih dana, kada Čaves nije bio u stanju da upravlja zemljom (operacioni i postoperacioni period) u Venecueli je održavano stanje stabilnosti i spoljnog mira. Tradicija poštovanja Ustava zemlje, funkcionisanje države u pravnim okvirima – u početku je zadržavalo prave ekstremiste i „petu kolonu“. Međutim, zbunjenost nije dugo trajala.

Zbog Čavesove bolesti opozicioni masmediji su nastupili jedinstveno, zahtevajući da se on „odmah vrati“ u Venecuelu i da nastavi da obavlja predsedničke dužnosti: „Zemlja ne može dugo bez rukovodstva!“ Posle prethodne višegodišnje kampanje pod parolom „Čaves, nosi se!“ (Chavezfuera!) ova jaka smena kursa se dešifruje lako: „Ako već ne možeš svoja ustavna ovlašćenja da izvršavaš kako treba – idi u penziju!“ Za opoziciju trenutno nije važno, u principu, ko će da nasledi vlast. Bitno je - da se izbavi Čavesa. Sada se aktivno šire glasovi o predsednikovom stanju zdravlja – jer, kao, „ostala su mu još najviše tri meseca“, tako da on „pokušava da zemljom upravlja pomoću saveta koje šalje preko Twitter-a”.

Posle povratka u Karakas Čaves ne krije svoju bolest, detalje hirurške intervencije, perspektive izlečenja, i time je u priličnoj meri presekao talas izmišljotina o „terminalnoj fazi“ bolesti.Nekoliko puta se pojavio na televiziji, demonstrirajući svoju potpunu sposobnost za rad i jasnost misli. „Imao sam sreću da sam se u trenutku kada je bolest postala akutna, našao na Kubi“, - rekao je on. –„uz pomoć najboljih kubanskih specijalista uspeću da se izborim sa bolešću“.

Čavesova aktivnost, posle povratka u zemlju, ne može a da ne izazove poštovanje. Obavio je radni sastanak kabineta ministara, sreo se sa rukovodstvom Jedinstvene socijalističke partije (PSUV). Posetio je Vojnu akademiju gde se susreo sa „budućim zaštitnicima socijalističkih tekovina“. Po nalogu Predsednika, održan je Kongres predstavnika „Bolivarijanskih kružoka“. Članovi te organizacije treba da pripreme jasan ideološki program. Među postavljenim zadacima su obezbeđenje zaštite „socijalizma 21. veka“ i razvoja bolivarijanskog procesa; borba za konsolidaciju narodne vlasti; izlaz na međunarodnu arenu radi učvršćenja antiimperijalističke solidarnosti. „Kružoci“ takođe treba da se dopunjuju sa PSUVi da učestvuju u formiranju Patriotskog bloka partija i organizacija (PoloPatriotico)u cilju postizanja pobede na predstojećim predsedničkim izborima.

Simptomatična su i nova vojna postavljenja, koja je Čaves izvršio: na čelo 3. pešadijske divizije, stacionirane u Fuerte-Tjuna u Karakasu, postavljen je general Elvis Suljbaran; komandant 21. brigade u San-Kristobalu (država Tačira) je general Hesus Milano Mendosa; padobranska brigada se našla pod vođstvom generala Hesusa Suaresa Čurio.Oficiri koji su više puta dokazali svoju odanost Čavesu stali su na čelo najjačih vojnih jedinica. Kontrolu Službe za obezbeđenje bezbednosti predsednika (CasaMilitar)Čaves je poverio generalu Orneljju Ferejru, pošto je lično zahvalio saradnicima, kojima svima zna imena, „za vernost službenom dugu i za odanost“.

Sudeći po tim, ali i ostalim merama, Čaves je poslušao upozorenja ratnih drugova o sve jačoj pretnji državnog prevrata od strane desnih parlamentarnih snaga u Narodnoj skupštini i radikalne opozicije. Zavera je trebalo da se izvede u vreme kada je on u bolnici u Havani. Predsednik je dobio zvaničnu dozvolu Skupštine za „privremeno odsustvo“ radi nastavljanja lečenja na Kubi. Međutim, u skladu sa namerama poslanika – zaverenika, bilo je planirano da se ta dozvola naknadno prekvalifikuje u „potpuno odsustvo“ i na bazi toga – pod izgovorom masovne kampanje neprijateljskih masmedija, nastupa opozicije i nevladinih organizacija – da se pokuša uklanjanje Čavesa sa dužnosti predsednika.

Na zasedanju Saveta ministara Čaves je deo svojih ovlašćenja predao podpredsedniku Elijasu Hau i ministru za planiranje i finansije Horhe Džordaniju. Pozivi opozicije „da potpuno odloži predsedničke obaveze“ Čaves je ignorisao: „U slučaju smanjenja mojih (fizičkih i umnih) mogućnosti da upravljam državom, biću prvi koji će izjaviti da sam spreman da izvršim (odgovarajuće) naloge po Ustavu.“ Po Osnovnom zakonu Čaves ima pravo da iskoristi do 180 dana u lične svrhe zbog nepredvidivih okolnosti. Predsednik ne planira tako dugo odsustvo. Treba da na Kubi uradi još jednu kuru hemoterapije. „Siguran sam da će druga faza lečenja dozvoliti da se proces obnove zdravlja nastavi“ – rekao je Čaves. –„ Želim da živim zbog našeg naroda, zbog moje dece i unuka , zbog samog sebe.“

U nedavnom intervjuu televizijskom kanaluVenezolanadeTelevisión(VTV) Čaves je priznao da su ga na ulogu nacionalnog vođe izbacile okolnosti političke borbe u Venecueli i suprotstavljanja sa Sjedinjenim Državama. Na novinarsko pitanje da objasni malo bolje da li namerava da svoje uobičajene načine upravljanja zemljom preispita, tako da pri rešavanju političkih pitanja češće koristi kolektivno iskustvo, predsednik je odgovorio potvrdno. U krugovima venecuelanskog predsednika, bez obzira na to, diskusija o njegovom nasledniku sve više dobija na snazi. Kao mogući kandidati se pominju predsednikov brat Adan, ministar inostranih poslova Nikolas Maduro, ministar za energetiku i predsednik državne naftne kompanije PDVSARafael Ramires, zamenik predsednika Elias Hau i još neki.

Pred njima je sledeća predsednička kampanja. Ni jedan od kandidata koji se pominju ne poseduje takve liderske mogućnosti, želju za pobedom, harizmu, kao Čaves. „Čaves će 2012. godine biti ponovo izabran, i ponovo će biti biran još mnogo puta posle toga“ – izjavio je ministar finansija Horhe Džordani, ne sumnjajući u perspektivu potpunog ozdravljenja predsednika. Preobražaj Venecuele se nastavlja, u zemlji i na kontinentu ima još mnogo stvaralačkog posla… Komandante Hugu je još rano da ide u invalidsku penziju…