Zašto se menja klima: verzije

Zašto se menja klima: verzije "Ukoliko u toku 2007-2010. godine ne bude globalnog povećanja temperature na Zemlji u pređašnjoj dinamici, to ce predstavljati nesporni dokaz da Sunce više ne može da greje Zemlju kao pre i da je antropogeno globalno otopljenje čisti mit"

Globalno smanjenje temperature može početi na Zemlji već kroz sedam godina, smatra sef laboratorije za kosmička istraživanja Glavne astronomske opservatorije Ruske akademije nauka Habibulo Abdusamatov. "Na osnovu istraživanja koja smo mi obavili u laboratoriji, zaključili smo da će temperatura na Zemlji u periodu od 2012. do 2015. godine polagano početi da pada" - izjavio je Abdusamatov za RIA "Novosti". Po njegovim recima, naša planeta je u periodu od 1998. do 2005. godine prolazila kroz špic globalnog otopljenja, uslovljenog uglavnom dugotrajnim povećanjem i neuobičajeno visokim nivoom intenzivnosti sunčeve svetlosti u toku praktično čitavog XX veka.

Sada, po mišljenju naučnika, intenzitet sunčeve svetlosti polako opada i svoj minimum ce dostići, orijentaciono, do 2041. godine. Upravo će to i biti razlog za značajno zahlađenje na našoj planeti koja je već sada počela gubiti toplotu. Međutim, termička inercija Svetskog okeana unekoliko ce odgoditi proces fundamentalnog "hlađenja" Zemlje - špic globalnog zahlađenja očekuje se u periodu 2055 - 2060. godine. Takozvani antropogeni "efekat staklene bašte" neće moci ozbiljnije da prikoči očekivano zahlađenje, posto ne utiče sustinski na globalnu promenu klime Zemlje, smatra Abdusamatov. "Poslednjih devet godina temperatura na Zemlji prakticno ne raste, iako je za to vreme koncentracija ugljendioksida u atmosferi povećana za više od 4 procenta, istakao je naučnik.

Po njegovim rečima, prirodna značajna povećanja koncentracije ugljendioksida u atmosferi događala su se još i u predindustrijskoj epohi. Ti procesi nikada nisu dovodili do globalnog otopljenja klime, već su uvek dolazili posle otopljavanja uz izvesno kašnjenje, kao njegova posledica. "Ukoliko u toku 2007-2010. godine ne bude globalnog povećanja temperature na Zemlji u pređašnjoj dinamici, to će predstavljati nesporni dokaz da Sunce više ne može da greje Zemlju kao pre i da je antropogeno globalno otopljenje čisti mit" - istakao je Abdusamatov. Zahlađenje, koje ce uslediti, dovešće do značajnog povećanja površine snežno-ledenog pokrivača, istakao je naučnik.

To će smanjiti apsorpcionu sposobnost površine Zemlje, i kao posledica toga smanjiće se i količina vodene pare i ugljendioksida u atmosferi. A vodena para je, kako se zna, i glavni činilac efekta staklene bašte. U tom slučaju naučnik očekuje drastično dodatno pojačanje zahlađenja kao posledicu uticaja tih faktora, indirektno skopčanih sa promenama na Suncu. "Na žalost, dinamiku brzine rasta ukupne površine snežno-ledenog pokrivača površine Zemlje i smanjenja koncentracije toplotnih gasova u atmosferi prilikom fundamentalnih zahlađenja veoma je teško prognozirati.

Poznato je da je koncentracija ugljendioksida u atmosferi u ledenim periodima istorije Zemlje uvek bila otprilike dvostruko niža nego danas" - kazao je Abdusamatov. Naučnik je napomenuo, da je naša planeta ne jednom već preživljavala globalne promene klime.

Zabeleženo u XI-XII veku globalno otopljenje, analogno sadašnjem otopljenju ili čak većem, izazvalo je ozbiljne promene klime - u srednjim vekovima u Škotskoj su se uzgajali vinogradi, a Grenland je u potpunosti opravdavao svoj naziv "zelena zemlja" i bio je normalno naseljen. U XVII i XVIII veku Zemlja je preživela takozvani period "maunderovskog minimuma", tojest, malog ledenog perioda. Tada su ljudi bili prinuđeni da ostave svoja stanista u toku niza vekova na Grenlandu,a u Londonu i Parizu redovno su zamrzavale Temza i Sena. Prognozirano od strane naučnika globalno zahlađenje na našoj planeti ce se desiti, po njegovim recima, u severnim širinama, i to najizrazitije.

U tom slučaju akvatorijumi severnih luka koji nisu zamrzavali, pored ostalog Murmanska pomorska luka, mogu biti pokriveni debelim slojem leda, ne isključuje Abdusamatov.