Srbski nacionalni Džoker - Novak Đoković

Srbski teniser Novak Đoković, Džoker, ušao je u istoriju: postao je prvi predstavnik asocijacije profesionalnih tenisera koji je u toku godine pet puta pobedio u takmičenjima serije Masters. Iz Rusije, koja je preživela teniski zlatni vek pre pet-deset godina, vrlo je zanimljivo posmatrati epohu srpske dominacije na terenima.

Ruski mediji su ubeđeni da sa takvom igrom koju sada pokazuje Novak, on može da pobedi na svim turnirima serije Masters. A ruski Intrenet govori još određenije: Đoković je monstrum, začaran srbskim vračevima.

Dospevanje na teniski Olimp neizbežno povlači za sobom poređenja. Analitičar portala Gotenis.ru Oleg Tarasenko kaže da aktualna sezona Džokera može da se uporedi sa najboljim stranicama istorije tenisa Džimija Konorsa 74. godine, Matsa Vilandera 88, pa i sa 2005, pobedonosnom za Rodžera Federera.

Tim povodom pitamo našeg eksperta: postoji mišljenje da je Švajcarac bezbrižni genije, dok je Đoković njegova suprotnost – proračunati radnik, koji odlično radi svoj posao...

Ne bih rekao da je Novak nekakav terminator, koji je rob stroge disciplone. Svi koji lično znaju ovog Srbina, kažu da je on društven, a njegov tviter je obrazac oštroumlja. Đoković zna kada treba da se koncentriše i pokaže izuzetan tenis, kada može da se opusti i našali. Pri tome odlično zna da status prvog reketa sveta pretpostavlja ozbiljnu odgovornost, ali on se nje ne plaši – i po tome liči na Federera.

Pogledajte, Oleg, mi sada govorimo isključivo o psihologiji, a ne o tehničkim veštinama Džokera...

Ja bih sada akcentovao pažnju na psihološki faktor, zato što u savrmenom tenisu svaki top-igrač je univerzalna mašina. Situacije u kojima teniser ume da igra isključivo na travi, a na podlozi deluje bespomoćno, među deset najjačih se ne beleže. Đoković, Federer, Nadal – oni umeju sve, zato je glavna psihologija. Videli smo u Montrealu kako se Nadal u igri sa Dodigom pomalo pregrejao, kako Federer nije mogao da se naštima na meč sa Congom. Sa svoje strane, Novak, koga čini se treba da pritiska kolosalni teret pobeda, nastavio je da pokazuje šampionsku igru. Uzmite za poređenje Endija Mareja, on je takođe tehnički idealni igrač, Novakov vršnjak, ali ga prate stalni problemi sa raspoloženjem. Na kraju on zauzima nestabilno 4. mesto u svetskom rejtingu. Srbin koji je ranije imao psihološke padove, sada, kako mi se čini, u tom pogledu je napredovao i dobili smo tenisera bez slabih tački.

Mislim da fenomen srpske teniske škole čiji predstavnici su 2000-ih odbili pristup najboljim svetskim trenerima i poligonima, još treba da prouče eksperti, nastavlja Oleg Tarasenko...

Ali treba istaći da se Srbi odlikuju patriotizmom. Novak stalno igra za svoju reprezentaciju i doveo ju je do pobede na Dejvis kupu. Srpske teniserke Ivanović i Janković nikada ne zaboravljaju odakle su rodom. Ako se poredi, recimo, sa američkim superzvezdama 90-ih, nisu uvek Sampras i Agasi igrali za svoju nacionalnu reprezentaciju, a srbski sportisti uvek podržavaju svoju zemlju. Setite se, Đoković je nedavno u intervjuu govorio da je za njega važno da titulu prvog reketa sveta posveti upravo svom narodu. Mislim da je u tom patriotizmu snaga sprskih igrača.