Rusija-Evropa: gde si, srednja klasa?

Treći put se pod patronatom  predsednika Medvedeva održava u Jaroslavlju Svetski politički forum. Nedavno se saznalo da Angela Merkel neće doći, jer je zauzeta problemima evrozone. Zato će biti drugih poznatih ličnosti. Pored drugih će doći poznati Zbignev Bžezinski i šef vašingtonskog biroa Nju-Jork Tajms Devid Sanger, odgovoran za objavljivanje informacija VikiLiks, predsednik ženskog Centra politike bezbednosti Fransoa Ejsbur i ministar Izraela Sofa Landver, šef kompanije Interros Vladimir Potanjin, čija se lična imovina procenjuje u 17.8 milijardi dolara. U diskusijama o demokratskim institutima, bogatim i siromasima, globalnoj bezbednosti, lokalnim konfliktima će učestvovati i šef Instituta nacionalne strategije Rusije Mihail Remizov.

Navikli smo se da smatramo da Rusija ima  drugačije probleme nego Evropa. Međutim, to je mit. Kod nas je sve to samo zaoštreno. Naprimer, kriza srednje klase. Na Zapadu je ona počela početkom 1980-h godina, kada je krupni biznis, zaboravivši na interes većine, počeo da prenosi proizvodnju u Jugo-Istočnu Aziju i Kinu. Mnogo je radnih mesta bilo izgubljeno. Mnogim Evropljanima su pali realni prihodi. Svakako, to se kompenziralo kreditovanjem,  što je ubrzalo globalnu  finansijsku krizu. Raslojavanje, polarizacija društva su bili i u našoj zemlji, gde  su u uslovima nove ekonomije naglo rasli ogromni kapitali. Samo  ovde je kriza srednje klase poprimila katastrofalne crte i zamalo nije je  potpuno uništila.

Kako je uticao ogromni priliv migranata u Evropu i u Rusiju na položaj srednje klase?

Migracioni tok u Evropi je nakada bio povezan s potrebama tržišta. Međutim, događaji u Africi su promenili motive migracije. U Rusiju i dalje idu radi zarade. Međutim, došljaci stvaraju iste probleme kao i u Evropi: raste ogroman pritisak na infrastrukturu gradova, na naš  način života. Glavno je da smo se našli u klopci jeftine radne snage iz Sredne Azije, što uništava srednju klasu.

U Rusiji su razrađeni Osnovni pravci poreske politike za 2012.-2014. godinu, koja, prema mišlenju Mihaila Remizova, ukida srednju klasu. Ako oni budu usvojeni, bogatstvom će se smatrati mesečni prihodi od 60 hiljada  rubalja (2 hiljade dolara). Sve iznad toga mora da se posebno oporezuje. Međutim, prema računima Svetske banke, srednji prihodi su 3500 dolara. U Rusiji i u Evropi takvih ljudi postaje sve manje. Bogataši, kako se saznaje, mogu i da preneraze. Koncerni Danon, L’Oreal, Total, Ejr Frans (16 vodećih francuskih kompanija, predlažu da plaćaju veće poreze radi rešenja problema zemlje. Šta će reći o tome učesnici foruma u Jaroslavlju prilikom razmatranja teme «Bogati i siromasi: gde je pravda?»