Berze u nokdaunu

Svetska ekonomija klizi u opasnu zonu, - smatraju ne drugorazredni eksperti, već šefovi Svetske banke i MMF – Robert Zelik i Kristin Lagard. O ponavljanju kriznog scenarija 2008. godine  proricao je predsednik Dojče Banke Jozef Akerman. Pad kotiranja na berzama EU, za kojima su usledela i azijska, podvlači to. Igrači se boje erozije finansijskog tržišta na račun produbljivanja krize dugova u Evropi i SAD-ama i, kao posledice, ekonomske recesije. Nije mirno ni  dole, počeli su opširni štrajkovi u Italiji i Španiji. Uzrok je banalan: vlade cede poreske obveznike, a ljudima se to ne dopada. Komentar posmatrača Sergeja Guka, pozvani eksperti su direktor Instituta ekonomije, dopisni član RAN Ruslan Grinberg i direktor Instituta finansijskih tržišta i primenjene ekonomije Finasijske akademije Jakov Mirkin.

Političari Nemačke, Francuske, Holandije, Finske traže izlaz. Krupni bankari u Frankfurtu pod hitno razmatraju mere. Sve češće se čuje ropot. Možda bi bilo jednostavnije oterati sa evropskog broda balast u vidu ekonomski slabih partnera? Oteranje Grčke bi bilo početak kraja jedinstvene Evrope, - ubeđen je direktor Instituta ekonomije, dopisni član RAN Ruslan Gritnberg.

Potrebna je stroga koordinacija  ekonomskih politika uz pravilan odnos biča i šargarepe. Međutim, evropska ideja je iznad svega. Ako oni žele da ostanu u tom nestabilnom svetu kao igrač, oni moraju da budu zajedno. Evro je veoma važna osnova solidarnosti.

Pitanje je danas u tome jesu li potresi na berzama kratkoročni ili kuca na vrata situacija iz 2008. godine. Mišlenje direktora Instituta finansijskih tržišta i primenjene ekonomije Finasijske akademije Jakova Mirkina.

Globalne finansije (u avgustu) bile su na rubu dubokih sistemskih rizika. Primer je verovatnoća tehničkog defolta dugova SAD. Ili glasine o eventualnom bankrotiranju krupnih banaka. Možemo da se suočimo s nesposobnošću neke krupne banke da plati u skladu sa svojim obavezama, ili defoltom državnog duga neke krupne zemlje, ili špekulativnim napadom na neko tržištьe u razvoju. Sve te stvari su sve do sada moguće jer akumulirani sistemski rizici nisu potpuno otklonjeni.

Glavna nesreća, prema ubeđenju mnogih evropskih ekonomista, sastoji se u tome što ni u EU, ni u SAD-ama nema kretanja u pravcu likvidacije krize dugova. Čini se da vođe ni sami ne znaju u kom pravcu treba ići. S time je i povezan osećaj smaka sveta.