Ponovo o Šengenu: pacijent je verovatno živ

 Brisel izrađuje nova pravila za obnavljanje pasoške kontrole unutar Šengenske zone. Sledeće nedelje direktivu će razmotriti savet EU. Ipak, analitičari su uvereni da je još uvek rano govoriti o „kraju Šengena“.

Pitanje granica u zemljama Evropske unije posebno oštro se pojavilo u proleće ove godine. Revolucije u zemljama Severne Afrike izazvale su bujicu migranata u Evropi, situacija je naglo otežana. Na prvim borbenim linijama „migracionog fronta“ našle su se Italija i Grčka. Italijansko ostrvo Lampeduza preplavljeno je pravim talasom od desetina hiljada izbeglica. Premijer Silvio Berluskoni je zahtevao od EU pomoć u njihovom smeštaju, s istom molbom se Briselu obratila i Grčka. Međutim, Evropska komisija smatra da izbeglice nisu politički, već prosto ekonomski migranti, za koje odgovara domicilna zemlja. A pošto domicilnim zemljama u tom trenutku nekako i nije bilo baš stalo do njihovih izbeglih rađana, njima su morali da se bave Rim i Atina. Italijani su ne razmišljajući previše izdavali došljacima iz Egipta, Tunisa i Libije dozvolu za boravak na pola godine, koje su im omogućavale da putuju po celoj teritoriji EU. Isto breme problema na svojim leđima je osetila Centralna Evropa, u koju su složno krenuli usrećene izbeglice.

Prva je reagovala Francuska: predsednik Nikola Sarkozi je upozorio na mogućnost da se jednostrano obnovi kontrola na granicama. Od pretnji je na stvar odmah prešla Danska: ona je o privremenom vraćanju pasoške kontrole objavila još u maju.

U principu, članovi EU i sad imaju pravo da zatvore granice u slučaju teroristički pretnje ili za vreme pripreme za velike međunarodne manifestacije. Međutim, „migraciona pretnja“ se ne navodi na spisku. Jednostrana dejstva članova EU su uznemirila Brisel i tamo su rešili da sačine jedinstvena pravila. U direktivi, koju je pripremila Evropska komisija propisano je u kojim slučajevima će zemljama biti dozvoljeno da obustave važenje šengenskog sporazuma.

Aktuelna situacija još jednom pokazuje ogroman broj problema, koji su se nakupili u nedrima Evropske unije, smatra predsednik Centra za francuska istraživanja Instituta Evrope RAN Jurij RUbinski.

Analitičari koji su više puta davali izjave o budućem krahu Šengenske zone deluju ishitreno, uverena je saradnica Centra za evropske integracije Instituta za Evrop RAN Olga Potjomkina.

Ne radi se samo o reformi šengenskog kodeksa. Dok su ranije države-članovi imali prava da privremeno uvode kontrolu na granicama na kratak rok sad se radi o tome da se pogranična kontrola može uvesti na duži rok. I čitava stvar je samo u tome ko će ovo rešavati. Odnosno, čija će biti inicijativa – Evropske komisije ili država-članova.

U novoj direktivi Evropske komisije kao osnovan razlog za zatvaranje granica navodi se „neočekivani moćan migracioni talas“ ili „nesposobnost“ jedne od „spoljnih“ zemalja Šengenske zajednice da obezbedi adekvatan nivo kontrole svojih granica. Međutim, dokument zabranjuje jednostrano donošenje ovakvih odluka. Po mišljenju analitičara, teško da će evropske prestonice trpeti ovakvo pretendovanje na njihovu slobodu. Tako da se očekuju burne debate u Savetu EU.