Zajednička borba protiv trgovine drogom

EU i Rusija moraju da sarađuju u borbi protiv širenja narkotika, izjavio je izvršni sekretar „Grupe Pompidu“ Patrik Peninks. Kako smatra evropski činovnik, samo zajedničkim snagama se može zaustaviti narkoopasnost u regionu.

„Grupa Pompidu“ je stvorena u okviru Saveta Evrope pre 30 godina. Sada u njenom sastavu ulaze 34 države, među kojima i Rusija. Istina, do današnjeg dana nismo mogli da posvedočimo da u grupi postoji istomišljenost i neka posebna aktivnost. Sada je odlučeno da se, konačno, uspostavi tesna saradnja. Najviše je za to zainteresovana Evropa, u kojoj su problemi sa narkoticima ozbiljni, izjavio je u intervjuu Glasu Rusije predsednik fonda za borbu protiv terorizma i trgovine narkoticima Aleksandar Mihajlov:

U Rusiji su narkotici mnogo skuplji nego u Evropi. A Evropa je tradicionalni korisnik narkotika. I ne samo narkotika koji dolaze iz Avganistana, već i sintetičkih, kokaina, i ostalog. Inicijativa koju su iskazali rukovodioci Saveta Evrope, govori o tome da se oni spremaju da se aktiviziraju u smanjenju korišćenja narkotika na svojim teritorijama.

Glavni problem Evrope je u tome da su dosad tamo uvođene prilično blage mere u borbi protiv narkomafije. Šta više, zakoni mnogih evropskih zemalja ne brane uzgoj marihuane. U Holandiji je marihuana legalizovana. Rusija u poređenju sa Evropom ima prilično rigorozne zakone o tome. Za uživanje marihuane se zasluži administrativna odgovornost i novčane kazne. Za teže narkotike se pokreće krivični postupak. Zapadne kolege imaju šta od nas da nauče, smatra Aleksandar Mihajlov:

Evropa, one zemlje u kojima je uživanje narkotika na opasno visokom nivou, a to su Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija, Velika Britanija – treba da pozajme rusko iskustvo u preventivi narkomanije, i, još važnije, te mere koje država preduzima. Rusija je danas jedina zemlja u evropskom regionu u kojoj postoji strategija borbe protiv narkotika.

Evropa ima zašto da zove upomoć. Postojećim narkoticima su se pridružili takozvani analozi. Osim toga, prema podacima Saveta Evrope, primeri intravenskog korišćenja sintetičkih droga su učestali. A to vodi ka širenju strašnih infektivnih bolesti kao što su hepatitis ili sida.