Misija izvodljiva?

Na predstojećim parlamentarnim izborima u Rusiji prisustvovaće oko 500 međunarodnih posmatrača. Ovo je saopštio predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov. Razumevanje povodom formata misije dostignuto je sa svim međunarodnim organizacijama. Izuzetak je samo Biro za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a. 260 evropskih eksperata na izborima je previše, smatra šef Centralne izborne komisije.

Evropljani svoj stav ne argumentuju. Uzimajući u obzir da sa drugim stranim ekspertima Rusija nema problema, to deluje u najmanju ruku začuđujuće. Ali stručnjaci Biroa ipak računaju da dobiju poziv od Rusije, izjavio je šef misije Biroa za demokratske instuticije i ljudska prava OEBS-a Janez Lenarčič.

Nameravamo da pošaljemo na izbore grupu eksperata, uključujući 60 posmatrača, koji će se nalaziti u Rusiji u dugom roku, i 200 kratkotrajno. Želim da podvučem da ove cifre ne uzimamo napamet i ne izmišljamo. Jasno primenjujemo jednaka pravila u pogledu svih zemalja OEBS-a, uključujući Rusiju. Ubeđeni smo da ona nema razloga da se pribojava posmatrača Biroa OEBS-a.

Rusija se i ne pribojava. Samo na račun jednakih standarda šef  Biroa za demokratske instuticije i ljudska prava izgleda mudruje. Tim povodom možemo da se setimo događaja od pre 4 godine kada je Biro odbio da pošalje posmatrače na parlamentarne i predsedničke izbore u Rusiju. Eksperti Biroa tada su takođe istakli Rusiji plan posmatranja koji je sastavio ne zna se ko i ne zna se po kakvim kriterijumima. Moskva nije pristala na takav prilaz. I saradnici Biroa su počeli da pronalaze ”opravdane” razloge za odbijanje. Čas su ih pozvali malo — 70 ljudi, čas su pozvali kasno. Očigledno da u OEBS-u do danas postoji podela na privilegovane i ne previše privilegovane demokratije, smatraju eksperti. U prvu grupu ulaze i zemlje EU, tamo se upućuju misije od 6-10 ljudi. A u Litvaniju, Češku, Švedsku, Portugaliju i Irsku u poslednje tri godine posmatrači OEBS-a uopšte nisu išli. Druga grupa su zemlje ZND, republike bivše Jugoslavije i Albanija. Tamo po pravilu prisustvuje najmanje 300 eksperata Biroa za demokratske instuticije i ljudska prava.

Nažalost, međunarodne posmatrače u praksi često pokušavaju da uvuku u političke igre — istakao je u intervjuu za Glas Rusije šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Konstantin Kosačov, koji se takođe sastao sa Janezom Lenarčičem.

Odustuvo jasnih kriterijuma u radu Biroa za demokratske instutucije i ljudska prava OEBS-a, čini mi se, nije slučajno. To je težnja da se iskoristi rad Biroa u cilju njihove političke ocene predizborne kampanje. Interesovao sam se koliko je posmatrača Biroa OEBS-a bilo na poslednjim velikim parlamentarnim izborima u drugim državama, na primer u Turskoj, zemlji ne baš jednostavnoj u političkom planu. Odgovor je bio — 13 ljudi. Ni gospodin Lenarčič, ni njegovo okruženje, nisu mogli jasno da mi objasne zašto je bila odbarana upravo ta cifra. I zašto broj posmatrača u Rusiji premašuje ovu cifru 20 puta? Dok se na ova pitanja jasno ne odgovori, naravno, imaćemo neslaganja sa  Biroom za demokratske instuticije i ljudska prava OEBS-a.

Ali kako bi se izbegla slična situacija u buduće, neophodno je postaviti monitoring izbora na kolektivno usaglašenu pravnu osnovu. Treba reći da je Rusija učestvovala u razradi Evropske konvencije o opštim standardima monitoringa izbora. Već nekoliko godina Moskva stalno podseća na neophodnost da se usvoji dokument. Ipak njen nacrt Konvencije do sada skuplja prašinu u evropskim fijokama.