Sergej Lavrov: bliskoistočna strategija Zapada — neodgovornost i provokacija

Nacrt rezolucije SB UN za Siriju koji su predstavile zapadne ztemlje provokacija je sa nepredvidim posledicama. Takvo je mišljenje šefa ruske diplomatije o onome što je pripremio Zapad. Strategiju Vašingtona i Brisela u pogledu sirijskog problema Sergej Lavrov naziva ne previše pouzdanom.

Inervju ministra inostranih poslova dat je TV kanalu Rosija 24, priređen povodom Generalne skupštine UN koja se održava u Njujorku i planiranog zasedanja SB. U centru pažnje međunarodne organizacije je situacija na Bliskom Istoku, između ostalog stanje u Siriji i prijava Palestine za njeno priznavanje u svojstvu nezavisne države.

Nacrt rezolucije o novim sankcijama u pogledu sirijskog rukovodstva koji je Zapad predložio SB Moskva neće podržati, izjavio je Sergej Lavrov. Kako je istakao ruski ministar, autori nacrta sami priznaju da nisu uzeli u obzir dalje korake. Za njih je najvažnije da pritisnu predsednika Bašara Asada sankcijama i da ga nateraju da ode. O tome šta će se dešavati u zemlji i regionu posle njegovog odlaska Zapad ne voli da razmišlja.

Takav prilaz se ne može ničim opravdati, ubeđen je Sergej Lavrov. Jer Sirija u suštini predtavlja koncentraciju problema bliskoistočnih zemalja. Na njenoj teritoriji žive predstavnici mnoštva etnosa i konfesija. Ova zemlja ima ogroman uticaj na stanje u susednim državama, na primer u Libanu. Zato je neodgovorno prilaziti Siriji sa skupom sankcija, ne misleći na posledice, uveren je Sergej Lavrov.

Postoji opozicija koja gleda na Zapad i čuje izjave da je Asad nelegitiman i da mora da ode. Oni dobijaju osećaj da treba još malo izdržati, odbacujući sve što Asad predlaže, a Zapad će im pomoći. To je provokacija sa vrlo štetnim i nepredvidivim posledicama. Predsednik Asad, pod uticajem rada koji sa njim vodi rusko rukovodstvo, pod uticajem Lige arapskih država, počeo je možda malo zakasnele, ali prilično konkretne reforme. Donet je zakon o političkim strankama, o lokalnom samoupravljanju, o medijima. Na nacionalni dijalog su pozvani svi predstavnici opozicije.

Stav Moskve odražen je u alternativnom nacrtu rezolucije o Siriji, pripremljenom uz učešće Rusije. Sergej Lavrov je podvukao da je on upućen kako sirijskom rukovodstvu, tako i opoziciji — sa zahtevom da prekine sve oblike nasilja i da sedne za pregovarači sto.

Sada SB UN ispoljava posebnu opreznost. To je povezano sa libijskim iskustvom, time koliko su se slobodno zemlje zapadne koalcije ophodile sa rezolucijom u pogledu Libije. Dobivši pravo da zatvori vazdušni prostor zemlje, Vašington i NATO faktički su započeli pravu vojnu operaciju protiv Gadafijevog režima. Kako je istakao Sergej Lavrov, sa poukama libijske krize delimično je vezan i oprezan stav u pogledu palestinskog pitanja. Ipak pregovori o sudbini Palestine će biti intenzivni i teško je unapred predvideti njihov ishod, izjavio je ministar.

Prošlog petka predsednik Palestinske nacionalne autonomije Mahmud Abas predao je SB UN prijavu da se Palestini pruži punopravno članstvo u toj organizaciji. Vašington je unapred izjavio da će u slučaju takvog obraćanja uložiti na njega veto. Ali u suštini SAD su se našle u prilično škakljivom položaju, smatra Sergej Lavrov.

Amerikanci ne žele da ih primoraju da primene veto. Mogu se razumeti i jedni i drugi. I Amerikanci, koji ne žele da se u negativnom svetlu predstavljaju arapskom, pa i čitavom islamskom svetu. I Palestince možemo da shvatimo, zato što se stvar nikuda ne kreće. I sva ova obećanja, uključujući reči predsednika Obame na prošloj sednici Generalne skupštine UN da ćemo za godinu dana primati Palestinu u UN, one su takođe ostale reči.

Ako američka strana iskoristi pravo veta, u šta su, po rečima Lavrova, Palestinci uvereni, Palestinska nacionalna autonomija je spremna da se obrati Generalnoj skupštini UN da prizna njenu nezavisnost, gde će možda dobiti većinu glasova u svoju podršku. Ipak pravo da pruža članstvo u UN i da zvanično priznaje na međunarodnom nivou državu poseduje samo SB UN. Generalna skupština može da pruži Palestini samo status države posmatrača. Pitanje će se rešiti na narednom zasedanju SB u sredu, 28. septembra.