Fašizam nije nestao, on mimikrira

Konačnu tačku u procesu protiv nacističkih zločinaca Međunarodni vojni tribunal je stavio 1. oktobra 1946. godine. 11 optuženih je obešeno, dvoje je dobilo doživotni zatvor, troje opravdano, ostali su dobili različite rokove odležavanja u zatvoru. Sitnim ribicama je suđenje trajalo u toku još dve do tri godine, zatim se sve postepeno  stišalo.

Počeo je hladni rat. Amerikancima i njihovim saveznicima se učinilo da nije ispravno a da ne iskoriste brojne bivše naciste u borbi protiv SSSR-a. Njihovo iskustvo je bilo traženo u svim sferama života SRN – od obaveštajne službe i odbrane sve do propagande i obrazovanja.

Komentar kandidata istorijskih nauka Sergeja Guka i pozvanog eksperta – nemačke publicistkinje i istoričara Daniele Dan.

Nažalost nije uspelo pljevljenje nacističkog korova. Pristalice reanimacije nacističke baštine  su imali dosta sredstava da bi namagarčili mlade. Oni su tvrdili da u vreme rata nije bilo masovnih ubistava u koncentracionim logorima, poricali da je čitav sovjetski narod bio objavljen neljudima. Sto miliona je  bilo namenjeno za likvidaciju, ostale su nacisti  spremali za robove.  Na okupiranim sovjetskim teritorijama njihove zonderkomande streljali, vešali, silovali, organizovali masovnu glad. Kada to pričaju desničarima, oni  viču da je to laž.

Svoje mišlenje iznosi nemačka publicistkinja i istoričar Daniela Dan.

Svakako, danas opasnost nije takva, kakva je bila fašistička opasnost. Međutim, nažalost, ne sme da se tvrdi da je opasnost potpuno nestala. Ona se ispoljava u istupanjima desničara, koji gaje istu ideologiju. U zaoštravanju ekonomske krize, rastu nezadovoljstva, pojave harizmatične ličnosti ta je opasnost realnija. Nažalost, moguć je takav scenarij. Kada jačaju levičari, od njih prave monstrume. Međutim, poznato je da se uvek traži krivac za sve – islam, levičari,  pogledaćemo koga će izabrati.

Indikator raspoloženja - parlamentarni i mesni izbori – nepristrasno konstatuju: evropsko društvo poslednjih godina sve više šepa na desnu nogu. Besomučni i skriveni rasizam,  koji je posle rata platili nacistički vođe, nije umro. On mimikrira, pravi se zaštitnikom nacija od najezde tuđih za Evropljane kultura, običaja, religija.

Nisu zaboravljeni ni stari uhodani metodi. Zapaljene sinagoge i domove za strance u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Velikoj Britaniji. Nisu zaboravljene ni povorke poput nacističkih. Virus je stigao i u Istočnu Evropu. Neonacističke stranke i grupacije nastaju u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, pribaltičkim državama.

Zaoštrava se migracioni problem u zeljama EU, koji doprinosi rastu ekstremizma. Divlje nagone je jednostavnie rasplamsavati nego vaspitavati dobre navike. Vlasti EU, zauzete  budžetskom krizom,  mimoilaze  nacističu opasnost.