Nacionalni suverenitet u savremenoj Evropi

U ponedeljak 3. oktobra u Strazburu otvoreno je jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine SE. Jedna od glavnih tačaka dnevnog reda označena je intrigirajuće: Nacionalni suverenitet i državnost u savremenom međunarodnom pravu: potrebno je objašnjenje. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Zaoštravanje finansijsko-ekonomskih i međuetničkih problema u Evropi i unutarpolitički raskol koji se produbljuje u njoj svedoče u fijasku modela uzajamnih odnosa, ukorenjenom 90-ih godina. I jedna od glavnih pojava ovakve krize postalo je previše slobodno obraćanje vodećih evropskih institucija sa principima međunarodnog prava koji se tiču nacionalnog suvereniteta.

Početkom 90-ih se činilo da je dati problem aktualan isključivo za bivšu Jugoslaviju. Ipak uvećanjem socijalno-ekonomskih problema i političkih protivrečnosti, on se pretvorio u pitanje koje se tiče svakog evropljanina. Tačnije, gde leže granice nacionalne državnosti i da li postoje jedinstveni prilazi u pogledu mnogobrojnih konflikata čiji učesnici kak obi podržali svoje zahteve apeluju kako na istoriju, tako i na savremene presedane?

Izvestilac Komiteta Parlamentarne skuštine SE za politička pitanja, belgijski socijalista Patrik Morije, ubeđen je da se međunarodna zajednica našla po datom pitanju u zatvorenom krugu. U prpremljenom referatu on konstatuje da čak sama po sebi propaganda ideja poštovanja ljudskih prava intenzivira zahteve šireg priznavanja nacionalnih manjina, uključujući pružanje državnosti, pošto se podaci manjina pozivaju na kršenje prava čoveka kako bi podržali svoje zahteve. Ipak težnja ka samoopredeljenju može da dovede do primene nasilja i do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, podvlači specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine SE.

Uzimajući u obzir rastući broj pokreta sa zahtevom za samoopredeljenje, Patrij Morije predlaže poslanicima Parlamentarne skupštine SE da razrade jasnu definiciju kako prava na samoopredeljenje, tako i pojma državnosti. Ipak za sada je teško pretpostaviti koliko uspešan može da bude sličan pokušaj, a što je najvažnije da li će on omogućiti da se izrade jedinstvena pravila igre po datom pitanju. Jer nije tajna da je politika UN, EU, Saveta Evrope, OEBS-a, NATO-a i drugih međunarodnih institucija u poslednje dve decenije bila taoc ne toliko pravnih koliziaj, koliko dvostrukih standarda. U jeku raspada Jugoslavije računalo se na očuvanje teritorijalne celovitosti njenih bivših republika. Ali već u kosovskom pitanju Zapad je otvoreno progurao ideju samoopredeljenja nepostojeće kosovsko-albanske nacije. Sada evropljani pokušavaju da izglade negativni efekat događaja na Kosovu pomoću pregovora Beograda i Prištine. Ipak presedan prekrajanja granica bez saglasnosti jedne od strana u sukobu je već stvoren, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasev.

Odjek kosovskih događaja danas više neće prestati. On će trajati dugo. I presedan u međunarodnom pravu će ipak ostati. Ne čudi što je upravo posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova i njegovog priznanja od strane SAD i vodećih država EU zaoštrena situacija u regionima međunacionalnih konflikata po čitavom svetu. A Zapad ponovo ispoljava nedoslednost. Kada sa mnogo većim pravom od kosovskih Albanaca o samoopredeljenju govori Abhazija i Južna Osetija, na Zapadu se pozivaju na helsinške principe. A njih su same SAD i vodeće zapadnoevropske zemlje grubo prekršile na Kosovu.

Već 6. oktobra poslanici Parlamentarne skuštine SE će imati mogućnost da kažu novu reč o navedenim sižeima. Tog dana u Strazburu namerava da istupi šef Palestinske nacionalne administracije Mahmud Abas. I evropljanima predstoji da izrade jasne prioritete u pogledu nastalog konflikta, koji zahteva i aktivne posredničke napore i velika finansijska ulaganja.